Postaje sve pametnija, ali da li može biti i MUDRIJA? Naučnici smislili nove alate za veštačku inteligenciju

Veštačka inteligencija (AI) brzo napreduje i menja se. Međutim, iako postaje sve pametnija, mnogi upozoravaju da joj fali mudrosti. U novoj studiji, naučnici su prvi put predložili realistične načine za integraciju mudrosti u veštačku inteligenciju, kako bi se kreirali sistemi veštačke inteligencije koji će biti robusniji, transparentniji, kooperativniji i bezbedniji, saopštio je Univerzitet u Vaterluu.

Tim su predvodili istraživači sa ovog univerziteta, a on uključuje stručnjake iz oblasti psihologije, računarstva i inženjerstva. Njihov rad predlaže načine za obuku velikih jezičkih modela da budu mudriji, istražuje nove arhitekture koje bi mogle da podrže mudro rasuđivanje i sugeriše merila za merenje mudrosti veštačke inteligencije.

Preporučujemo

Trenutak u kojem se ovaj rad pojavljuje je kritičan jer, dok se sposobnosti veštačke inteligencije ubrzano razvijaju, mudrost ne drži korak sa njima, što izaziva zabrinutost u vezi sa bezbednošću i pouzdanošću.

- Veštačka inteligencija postaje sve pametnija svakog dana, ali jedna važna ljudska veština koja joj nedostaje jeste mudrost. Mudrost se ne odnosi samo na znanje ili inteligenciju. Reč je o mentalnim veštinama potrebnim za suočavanje sa životnim izazovima, kao što su donošenje teških odluka ili snalaženje u nepredvidivim društvenim situacijama - rekao je dr Sem Džonson, profesor psihologije na Voterluu i jedan od glavnih autora studije.

Dok se trenutni sistemi veštačke inteligencije ističu u jasno definisanim zadacima, oni se muče kada su problemi nejasni ili neodređeni, jer im nedostaje čitav spektar strategija koje ljudi koriste za snalaženje u neizvesnosti, navode istraživači. Razlog: ovim sistemima veštačke inteligencije nedostaje kompletan „set alata“ koji ljudi koriste za rešavanje neizvesnosti. Novi pristup se fokusira na podučavanje veštačke inteligencije da razmišlja o sopstvenom razmišljanju ili metakogniciji - prepoznavanju granica svog znanja, prilagođavanju različitim kontekstima, odmeravanju više tačaka gledišta i očuvanju fleksibilnosti u pogledu toga kako bi situacije mogle da se razvijaju.

- Mudrost je delovala previše filozofski, previše usmerena na čoveka da bi se formalizovala za mašine. Ali razlaganjem na specifične strategije kao što su intelektualna poniznost, traženje perspektive i adaptacija na kontekst, možemo kreirati konkretnu mapu puta za izgradnju veštačke inteligencije koja ne samo da računa, već i mudro rasuđuje - rekao je dr Igor Grosman, profesor psihologije na Voterluu i jedan od vodećih autora studije.

Istraživači predlažu da bi mudri sistemi veštačke inteligencije mogli da rešavaju nove probleme i snalaze se u novim okruženjima, da kooperativnije rade na ostvarivanju zajedničkih ciljeva, da budu lakše objašnjivi korisnicima i bezbedniji kroz bolje usklađivanje ciljeva sa ljudskim korisnicima.

- Čak i da je najpametnija osoba na svetu dete, ne bismo joj poverili nuklearne šifre. Veštačka inteligencija sve više podseća na dete genija kojem je i dalje potrebna zdrava doza mudrosti od njegovih ljudskih roditelja - rekao je Džonson.

Sledeći koraci uključuju saradnju sa industrijom na razvoju kompjuterskih modela ljudske mudrosti koji bi vodili dizajn veštačke inteligencije. Studija je objavljena je u Trends in Cognitive Sciences.

(Telegraf Nauka/Waterloo News)