Ovo je toliko zastrašujuće da svi moramo da se zabrinemo: Svake sekunde gubimo 4 OLIMPIJSKA BAZENA sveže vode

Zemljini kontinenti isušuju se alarmantnom brzinom. Svake sekunde gubimo 4 olimpijska bazena sveže vode, pokazao je izveštaj „Sušenje kontinenata: Pretnja za našu zajedničnu budućnost“. U izveštaju, u koji nisu uključeni podaci za vodu na Antarktiku i Grenlandu, tim naučnika je precizno definisao i kako države mogu da reše ovaj problem, piše Live Science.

Isušivanje kontinenata je dugoročni pad dostupnosti sveže vode širom velikih kopnenih masa. Uzrokovano je ubrzanim topljenjem snega i leda, otapanjem permafrosta (večitog leda), isparavanjem vode i eksploatacijom podzemnih voda.

Preporučujemo

- Uvek mislimo da je pitanje vode lokalni problem. Ali ono što pokazujemo u izveštaju je da bi lokalni problemi sa vodom mogli brzo da se preliju preko nacionalnih granica i postanu međunarodni izazov – rekla je Fan Žang, glavna autorka izveštaja i šefica odeljenja za vodu, ekonomiju i klimatske promene u Svetskoj banci, u zajedničkom intervjuu za Live Science sa koautorom Džejom Famiglijetijem, satelitskim hidrologom i profesorom održivosti na Državnom univerzitetu Arizone.

Kontinenti su sada pretekli ledene ploče kao najveći doprinosioci globalnom porastu nivoa mora, jer bez obzira na poreklo, izgubljena sveža voda na kraju završi u okeanu. Novi izveštaj je otkrio da ovaj doprinos iznosi oko 324 milijarde kubnih metara vode svake godine, što je dovoljno da zadovolji godišnje potrebe za vodom 280 miliona ljudi.

- Svake sekunde gubimo 4 olimpijska bazena slatke vode - rekla je Žang.

Rezultati izveštaja Svetske banke zasnovani su na podacima prikupljanim tokom 22 godine u okviru misije GRACE američke agencije NASA, koja meri male promene u Zemljinoj gravitaciji uzrokovane kretanjem vode. Autori su takođe prikupili ekonomske podatke i podatke o korišćenju zemljišta tokom dve decenije, koje su uneli u hidrološki model i model rasta useva.

Prosečna količina slatke vode izgubljene sa kontinenata svake godine ekvivalentna je gubitku od 3% godišnjeg svetskog neto „prihoda“ od padavina, pokazao je izveštaj.

Ovo je rastući problem. U studiji objavljenoj ranije ove godine, Žang, Famiglijeti i njihove kolege pokazali su da se zasebna suva područja ubrzano spajaju u „mega-isušujuće“ regione.

- Uticaj se već oseća - rekla je Žangova.

Regioni u kojima je poljoprivreda najveći ekonomski sektor i zapošljava najviše ljudi, kao što su podsaharska Afrika i Južna Azija, posebno su ranjivi.

- U podsaharskoj Africi, sušni šokovi smanjuju broj radnih mesta za 600.000 do 900.000 godišnje. Ako pogledate ko su pogođeni ljudi, najteže su pogođene najugroženije grupe, poput seljaka bez sopstvene zemlje.

Zemlje koje nemaju veliki poljoprivredni sektor su takođe indirektno pogođene, jer većina njih uvozi hranu i robu iz regiona koji se isušuju.

Posledice po ekosisteme su takođe dramatične. Isušivanje kontinenata povećava verovatnoću i jačinu šumskih požara, a to je posebno izraženo u žarištima biodiverziteta. Najmanje 17 od 36 globalno priznatih žarišta biodiverziteta — uključujući Madagaskar i delove jugoistočne Azije i Brazila — pokazuje trend opadanja dostupnosti slatke vode i ima povećan rizik od požara.

Trenutno je najveći uzrok isušivanja kontinenata eksploatacija podzemnih voda. Podzemne vode su loše zaštićene i njima se loše upravlja u većem delu sveta, što znači da su protekle decenije bile period nekontrolisanog ispumpavanja, rekao je Famiglijeti. Što svet postaje topliji i suvlji usled klimatskih promena, verovatno će se izvlačiti još više podzemnih voda, jer će vlažnost zemljišta i glečerski izvori vode početi da opadaju.

Međutim, bolja regulacija i podsticaji mogli bi smanjiti prekomerno ispumpavanje. Prema izveštaju, poljoprivreda je odgovorna za 98% globalnog vodenog otiska, pa „ako se efikasnost korišćenja vode u poljoprivredi poboljša do određene granice, ukupna količina vode koja se može uštedeti je ogromna“, rekla je Žangova.

- Komplikovano je, jer se stanovništvo povećava i moraćemo da uzgajamo više hrane. Ne znam da li ćemo se izvući samo pomoću tehnologije, ali kada počnemo da razmišljamo u decenijskim okvirima, promene u politici, promene u finansijskim inovacijama, promene u tehnologiji, mislim da postoji razlog za optimizam. I tokom tih decenija možemo nastaviti da razmišljamo o tome kako da poboljšamo svoju sudbinu – rekao je Famiglijeti.

(Telegraf Nauka / Live Science)