Naučnik tvrdi da ima dokaz da svi živimo u simulaciji!

U filmu The Matrix iz 1999. godine, Thomas Anderson (poznat i kao Neo) otkriva istinu koja prevazilazi sve istine — univerzum je simulacija. Dok ta premisa pruža sjajan materijal za naučnu fantastiku (i objašnjava kako Neo može da nauči kung-fu za oko pet sekundi), ideja nije toliko strogo svrstana u odeljak fikcije kao što bi se očekivalo, piše Popular Mechanics.

Naučnik Melvin Vopson sa Univerziteta u Portsmouthu, koji proučava mogućnost da je Univerzum zaista digitalni ekvivalent, oslanja se na filmsku paralelu. U članku objavljenom na sajtu The Conversation Vopson je prizvao sjaj iz SF dela braće Wachowski, a otprilike u isto vreme objavio je i knjigu na tu temu - Reality Reloaded, suptilan omaž naslovu manje uspešnog nastavka Matrixa. Iako je on samo jedan od mnogih koji su razmatrali tu ideju, Vopson tvrdi da poseduje ono što prethodni mislioci nisu imali: dokaze.

Preporučujemo

„U fizici postoje zakoni koji upravljaju svime što se dešava u univerzumu, na primer kako se objekti kreću, kako energija teče i tako dalje. Sve se zasniva na zakonima fizike,“ rekao je Vopson još 2022. „Jedan od najmoćnijih zakona je drugi zakon termodinamike, koji utvrđuje da entropija - mera nereda u izolovanom sistemu - može samo da raste ili ostane ista, ali nikada da se smanji.“

Na osnovu ovog poznatog zakona, Vopson je očekivao da bi entropija u informacionim sistemima - koju je njegova ranija istraživanja definisala kao „peto stanje materije“ - takođe trebalo da raste tokom vremena. Ali ona ne raste. Umesto toga, ostaje konstanta, ili čak opada do minimalne vrednosti u ravnoteži. Ovo je u direktnom suprotnosti sa drugim zakonom termodinamike, što je navelo Vopsona da usvoji Drugi zakon informacione dinamike (ili infodinamiku).

„Znamo da se univerzum širi bez gubitka ili dobijanja toplote, što zahteva da ukupna entropija univerzuma bude konstantna,“ napisao je Vopson u The Conversation. „Međutim, takođe znamo iz termodinamike da entropija uvek raste. Tvrdim da to pokazuje da mora postojati druga entropija - informaciona entropija - koja balansira povećanje.“

Vopson tvrdi da ovaj zakon igra ulogu u atomskoj fizici (raspored elektrona), kosmologiji (vidi gore) i biološkim sistemima. U poslednjoj oblasti Vopson iznosi veliku tvrdnju: suprotno Čarlsu Darvinu i njegovoj ideji da mutacije nastaju nasumično, mutacije zapravo nastaju tako da se informaciona entropija minimizira. Vopson je analizirao stalno mutirajući virus SARS-CoV-2 (poznat i kao COVID-19), a njegov rad o toj istrazi - objavljen u časopisu AIP Advances - pokazuje „jedinstvenu korelaciju između informacije i dinamike genetskih mutacija.“

Po mišljenju Vopsona, sve ovo zajedno sugeriše da Drugi zakon infodinamike takođe može poslužiti kao dokaz da živimo u simulaciji.

„Super složen univerzum poput našeg, ako bi bio simulacija, zahtevao bi ugrađenu optimizaciju podataka i kompresiju kako bi se smanjila računarska snaga i zahtevi za skladištenjem podataka potrebnih za pokretanje simulacije,“ napisao je Vopson u The Conversation. „Upravo to i posmatramo oko sebe, uključujući digitalne podatke, biološke sisteme, matematičke simetrije i ceo univerzum.“

Sve ove tvrdnje zahtevaju značajna dalja testiranja i verifikaciju pre nego što se uopšte smatraju verovatnim, i kao što IFLScience primećuje, postoji podjednak broj istraživačkih radova koji osporavaju našu digitalnu egzistenciju koliko ima i onih koji promovišu njenu naučnu neizbežnost. Moguće je da Drugi zakon infodinamike Vopsona može dovesti do interesantnih otkrića, ali pitanje koje je prvo postavio Platón ostaje bez odgovora.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)