Užasno: Strah od pljačke grobnica dok raste prodaja ljudskih ostataka

Društveni mediji podstiču trgovinu lobanjama, kostima i proizvodima od kože dok bi zakonska rupa u Ujedinjenom Kraljevstvu mogla dovesti do nove ere „krađe leševa“.

Prodavnica Henrija Skrega u Eseksu izlaže fetus spojenih blizanaca koji pluta u velikoj medicinskoj tegli, ljudske lobanje i skelet hibridne životinje. Na vebsajtu se reklamiraju mumificirani delovi tela, smanjene glave i maske i novčanici od ljudske kože.

Preporučujemo

Nema sugestije da je prodaja ovih stvari nezakonita, ali stručnjaci pozivaju na oštre mere protiv trgovine ljudskim ostacima, pošto nepostojanje pravila znači da veliki deo kupovine i prodaje lobanja i kostiju završava u legalnoj sivoj zoni, a rastuće tržište na internetu bi moglo izazvati novo doba „krađe leševa“. Postoje izveštaji da su kosti uzete iz grobnica u UK i u inostranstvu.

„Ljudi kradu ostatke radi prodaje onima koji smatraju da to ima gotska, neobična ili natprirodna svojstva“, kaže forenzičarka Su Blek. „Ako možete učiniti prodaju ptičjeg gnezda nezakonitim, sigurno možete prodaju ljudskih tela učiniti nezakonitom. Ogrlica od nečijih zuba nije prihvatljiva“.

Jedan problem je u načinu primene zakona. Skrnavljenje groba je nezakonito, ali ostaci tehnički nisu vlasništvo tako da ne mogu biti „ukradeni“. To znači da posedovanje ili prodaja starih ljudskih ostataka nisu automatski nezakoniti, iako su nezakonito iskopani.

„To je užasno. Zato kažemo ‘počivaj u miru’. Ne očekujete da vaše telo bude iskopano i prodato“, kaže Blek.

Došlo je do velikog porasta prodaje u UK tokom proteklih godina. U proteklih pet godina, blokirano je više od 200 prodaja, uključujući aukcijske kuće, prodavnice i internet, kaže Triš Birs sa Odeljenja za antropologiju Kembričkog univerziteta, koja istražuje prodaju i trgovinu ljudskim ostacima.

Iako tržištem dugo dominiraju bivše medicinske lobanje i bivši muzejski eksponati, došlo je do porasta prodaje lobanja opisanih kao „arheološke“, koje izgledaju kao da su iskopane iz zemlje ili ekshumirane iz grobnica.

Društveni mediji su potpuno promenili tržište. Nije nezakonito i to je problem“, kaže Birs.

„Guardian“ je forenzičkim stručnjacima pokazao slike 10 lobanja ponuđenih za prodaju na Instagramu i drugim internet forumima. Nekoliko je klasifikovano kao bivše lobanje za učenje anatomije, ali su druge izgledale prekrivene prljavštinom ili tragovima ljudskog tkiva, što bi moglo ukazivati na novije iskopavanje.

Jedna lobanja, sa cenom od 995 funti na vebsajtu baziranom u Belfastu, pokazivala je znake oštećenja od korenja, što je sugerisalo da je bila zakopana u tlu. Identifikovana je i moguća oglodanost. Vlasnik vebsajta kaže da korenje i glodari nisu uzrok oštećenja.

Druga lobanja, bez nekoliko zuba i sa cenom od 795 funti, činilo se da ima tragove mangan-oksida, što se viđa kod leševa iskopanih iz strarih grobnica.

Najmanje tri lobanje pokazivale su tragove omekšavanja, koje se događa kad su kosti potopljene u kiseli materijal stvoren raspadanjem unutar mrtvačkog sanduka. Jedna od njih je izgledala kao da ima novije oštećenje oko lica i taman, tanak, ljuspav sloj viđen kod lobanja izvađenih iz grobova, kažu forenzičari. Bele oblasti govore da je u pitanju nedavno oštećenje pošto je izložena neobojena kost ispod.

S obzirom na anatomske odlike, neke lobanje verovatno imaju poreklo izvan UK, uključujući Aziju i Afriku, i možda su čak iz 19. veka.

Pol Boateng, koji treba da se sastane sa ministarkom kulture sledećeg meseca, izražava posebnu zabrinutost u pogledu trgovine ostacima predaka iz domorodačkih zajednica. „Trgovina ljudskim bićima čak i nakon smrti i njihovo dalje postvarenje čak i nakon smrti veoma su odvratni i izvor su sramote za našu zemlju“, kaže on.

Većina privatne trgovine ljudskim ostacima je izvan nadležnosti Zakona o ljudskim tkivima iz 2004, usvojenog nakon što su dečji organi uzimani i skladišteni u bolnici Older Hej bez odobrenja. Taj zakon, koji predstavlja pravne zahteve u pogledu odobrenja, skladištenja i upotrebe, odnosi se samo na ostatke koji nisu stariji od 100 godina. Takođe se odnosi samo na određene upotrebe, uključujući transplantaciju organa, naučno istraživanje i „javno prikazivanje“, koje uključuje muzeje, ali obično nije protumačeno da se odnosi na slike deljene na društvenim medijima radi prodaje.

Znači da, dok je medicinsko istraživanje striktno regulisano, kolekcionari i prodavci su u suštini slobodni da kupuju, prodaju i modifikuju ljudske ostatke, pod uslovom da ih nisu nabavili nezakonito i da ih ne koriste za transplantaciju.

„Moram da imam dozvolu kao kustos“, kaže Birs. „Ne možete slikati ljudske ostatke mlađe od 100 godina na odeljenju za patologiju škole Barts. Međutim, u redu je da dečju kičmu pretvorite u dršku za torbu“.

Privatna upotreba ovih stvari se nalazi u pravnom vakuumu. Zakon UK ne odražava opšte očekivanje da mrtva tela i delovi tela treba da budu tretirani sa osnovnim poštovanjem u svim oblastima, kaže Imodžin Džons, profesorka prava na Univerzitetu Lids.

Izgleda da Henri Skreg priznaje da su neke starije lobanje možda nedavno iskopane, ili da bi se oslobodio prostor za nove sahrane ili putem drugih legalnih načina. „Kad iskopate ljudsku lobanju, šta da radite s njom? Možete da je predate muzeju. Oni ih već imaju mnogo i ne treba im više. Prodaja lobanje ljudima koji će paziti na nju, poštovati je, postaviti na policu i voleti je može se posmatrati kao veće poštovanje od zakopavanja u zemlju“, kaže on.

Drugi prodavci na internetu opisali su dolazak do kostiju tako što su pronađene na građevinskim lokacijama, iako je mali broj dao tačno poreklo. Skreg nije hteo da komentariše.

„Svi ljudski ostaci treba da budu tretirani s poštovanjem. Očekujemo da aukcijske kuće preispitaju svoje aktivnosti i da svako ko trguje ljudskim ostacima pažljivo razmotri etičke implikacije te aktivnosti, koju mnogi razumljivo smatraju veoma uznemirujućom“, saopštilo je ministarstvo kulture.

Izvor iz ministarstva je rekao da bi krađa ostataka predstavljala čin odvratnog skrnavljenja i da očekuju od policije da deluje koristeći svu snagu zakona.

Uprava za ljudska tkiva kaže da postupci bilo koga koji se tiču ljudskih tkiva i spadaju u njenu regulatornu nadležnost treba da budu vođeni principima „saglasnosti, dostojanstva, kvaliteta i poštenja i otvorenosti“.

(Telegraf Nauka/Guardian)