DNK od izumrlog hominina možda je pomogla da drevni ljudi prežive u Amerikama

Pre više hiljada godina, drevni ljudi su pošli na opasno putovanje, prelazeći stotine kilometara leda preko Beringovog moreuza do nepoznatog sveta Amerika.

Nova studija sa Univerziteta Kolorado u Bolderu sugeriše da su ti nomadi nosili nešto iznenađujuće sa sobom – deo DNK nasleđen od sad izumrle vrste hominina, što je možda pomoglo ljudima da se prilagode na izazove novog staništa.

Preporučujemo

„U smislu evolucije, ovo je neverovatan skok. Pokazuje obim prilagođavanja i otpornosti u okviru populacije koji je prosto neverovatan“, kažu istraživači.

Istraživanje posmatra na nov način vrstu poznatu kao denisovci. Ovi drevni rođaci ljudi živeli su na prostoru od današnje Rusije do Okeanije na jugu i Tibetske visoravni na zapadu.

Denisovci su verovatno izumrli pre više desetina hiljada godina. Njihovo postojanje, međutim, ostaje slabo poznato: naučnici su prvi put identifikovali denisovca pre samo 15 godina na osnovu DNK iz fragmenta kosti pronađenog u pećini u Sibiru. Poput neandertalaca, denisovci su možda imali istaknute obrve, bez razvijenog vrha donje vilice.

„Više znamo o njihovim genomima i ponašanju njihove telesne hemije nego što znamo kako su izgledali“, kažu istraživači.

Sve više istraživanja pokazuje da su se denisovci parili i sa neandetalcima i sa ljudima, značajno oblikujući biologiju današnjeg čoveka. Radi proučavanja tih veza, istraživači su ispitali genome ljudi širom planete. Naročito su se fokusirali na gen MUC19, koji ima značajnu ulogu u imunskom sistemu.

Otkriveno je da ljudi sa domorodačkim američkim poreklom imaju više šanse nego druge populacije da nose varijantu ovog gena koji je došao od denisovaca. Drugačije rečeno, ovo drevno genetsko nasleđe je možda pomoglo ljudima da prežive u potpuno novim ekosistemima Severne i Južne Amerike.

Malo poznat gen

Funkcija MUC19 u ljudskom telu je tajanstvena otprilike kao sami denisovci. To je jedan od 22 gena sisara koji proizvode mucine. Ovi proteini prave sluz, koja, pored drugih funkcija, može da zaštiti tkiva od patogena.

Izgleda da MUC19 ima mnogo funkcionalnih konsekvenci po zdravlje, ali tek počinjemo da razumemo ove gene, kažu istraživači. Ranije istraživanje pokazuje da su denisovci imali sopstvenu varijantu gena MUC19, sa specifičnim nizom mutacija, koju se preneli nekim ljudima. Ta vrsta mešanja bila je uobičajena u drevnom svetu Većina ljudi živih danas imaju izvesnu neandertalsku DNK, dok denisovska DNK čini čak 5% genoma ljudi iz Papua Nove Gvineje.

Istraživači su u novoj studiji želeli da saznaju više o tome kako su te genetske vremenske kapsule oblikovale našu evoluciju. Ispitani su već objavljeni podaci o genomima modernih ljudi iz Meksika, Perua, Portorika i Kolumbije, gde su domorodačko američko poreklo i DNK uobičajeni.

Otkriveno je da jedan od tri moderna čoveka meksičkog porekla imaju kopiju denisovske varijante MUC19 – a naročito u delovima genoma koji dolaze iz domorodačkog američkog nasleđa. To je nasuprot ljudima sa centralnoevropskim poreklom, od kojih samo 1% ima tu varijantu.

Istraživači su otkrili nešto još čudnije – izgleda da je denisovska genska varijanta okružena neandertalskom DNK.

Novi svet

Pretpostavka je da su se denisovci, pre nego što su ljudi prešli Beringov moreuz, parili sa neandertalcima, prenoseći denisovski gen MUC19 potomstvu.

Zatim su se neandertalci, u igri genetskog telefona, parili sa ljudima, deleći deo denisovske DNK. To je prvi put da su naučnici identifikovali DNK u prelasku od denisovaca do neandertalaca i onda ljudi.

Kasnije su ljudi migrirali u Amerike, gde je prirodna selekcija favorizovala širenje ovog pozajmljenog MUC19.

Zašto je denisovska varijanta postala tako uobičajena u Severnoj i Južnoj Americi, ali ne u drugim delovima sveta, još nije jasno. Prvi ljudi koji su živeli u Amerikama verovatno su se suočili sa uslovima drugačijim od svega u ljudskoj istoriji, uključujući nove vrste hrane i bolesti. Denisovska DNK im je možda dala dodatna sredstva za izlazak na kraj s takvim izazovima.

Ljudi su odjednom morali da nađu nove načine za lov, nove načine za poljoprivredu i razvili su zaista dobru tehnologiju kao odgovor na te izazove“, kažu istraživači. Međutim, tokom 20.000 godina njihova tela su se takođe prilagođavala na biološkom nivou.

Radi razumevanja toga, u planu je izučavanje kako različite varijante gena MUC19 utiču na zdravlje današnjih ljudi.

Studija zasad predstavlja dokaz moći ljudske evolucije. Domorodačke američke populacije su učinile nešto zaista izuzetno. Krenule su od zajedničkog pretka koji je živeo oko Beringovog moreuza do biološkog i kulturnog prilagođavanja na novom kontinentu koji ima svaki tip bioma na svetu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)