Zašto su crne senke ljudi u pokretu ostale po trotoarima Hirošime i Nagasakija posle eksplozije atomske bombe?

Autorka Stejsi Kiš napisala je članak na portalu Live Science, o "senkama" koje su ostale po Hirošimi posle nuklearne eksplozije 1945. godine. Prenosimo ga:

"Biografski film "Oppenheimer" Kristofera Nolana, koji je osvojio Oskara, ponovo je probudio interesovanje javnosti za istorijsku trku u razvoju atomskog oružja.

Preporučujemo

Iako se film fokusira na unutrašnji nemir Dž. Roberta Openhajmera i njegov strah od budućeg nuklearnog rata, iz perspektive njegovog ličnog doživljaja, ne prikazuje direktne posledice bombardovanja Hirošime i Nagasakija. A na ulicama ta dva pogođena grada, jezivi dokazi bili su jasno vidljivi.

Crne senke ljudi i predmeta, poput bicikala, pronađene su rasute po trotoarima i zgradama Hirošime i Nagasakija, nakon što su atomske bombe eksplodirale iznad tih gradova 6. i 9. avgusta 1945. godine.

Teško je pojmiti da su te senke verovatno zabeležile poslednje trenutke života tih ljudi, slično pepeljastim otiscima žrtava drevnih vulkanskih erupcija sačuvanih u Pompeji. Ali kako su te senke uopšte nastale?

Prema rečima dr Majkla Hartšorna, počasnog člana Upravnog odbora Nacionalnog muzeja nuklearne nauke i istorije u Albukerkiju (Nju Meksiko) i profesora emeritusa radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nju Meksiko, kada je svaka bomba eksplodirala, intenzivna svetlost i toplota širile su se iz tačke eksplozije. Ljudi i predmeti koji su se našli na putu te energije zaklanjali su ono što je bilo iza njih, upijajući svetlost i energiju. Okolna površina je izbeljena, dok je "senka" ostala u izvornom stanju.

Drugim rečima, te jezive senke su zapravo prikaz kako je trotoar ili zgrada izgledala pre eksplozije - ostatak površine je izbeljen, pa izvorna boja izgleda kao tamna senka.

Energija fisije

Intenzivna energija oslobođena tokom atomske eksplozije rezultat je nuklearne fisije. Prema podacima Fondacije za atomsku baštinu, fisija nastaje kada neutron udari u jezgro teškog atoma, poput izotopa uranijuma-235 ili plutonijuma-239. (Izotop je varijanta hemijskog elementa sa različitim brojem neutrona u jezgru.) Prilikom sudara, jezgro se cepa i oslobađa ogromnu količinu energije. Taj početni sudar pokreće lančanu reakciju koja traje sve dok se sav raspoloživi materijal ne potroši.

"Lančana reakcija se dešava u obrascu eksponencijalnog rasta koji traje svega milisekundu," rekao je Aleks Velerstajn, docent studija nauke i tehnologije na Tehnološkom institutu Stivens u Nju Džerziju. "U tom kratkom vremenu dolazi do cepanja triliona triliona atoma, pre nego što reakcija prestane."

Atomske bombe korišćene 1945. bile su pogonjene uranijumom-235 i plutonijumom-239 i oslobađale su ogromnu količinu toplote i kratkotalasne gama radijacije.

Energija putuje u obliku fotonskih talasa različitih dužina - od dugih, poput radio talasa, do kratkih, kao što su rendgenski i gama talasi. U spektru između dugih i kratkih talasa nalaze se vidljive talasne dužine, koje naše oči percipiraju kao boje. Međutim, za razliku od dugih talasa, gama zračenje je razorno za ljudsko telo jer prolazi kroz odeću i kožu, izazivajući jonska oštećenja (gubitak elektrona), koja uništavaju tkivo i DNK, navodi Univerzitet Kolumbija.

Gama radijacija oslobođena eksplozijama putovala je i kao termalna energija, koja je mogla da dostigne temperaturu od 5.538 stepeni Celzijusa (10.000 F), prema pisanju Real Clear Science. Kada bi ta energija pogodila objekat - poput bicikla ili čoveka - ona bi bila apsorbovana, štiteći ono što je bilo iza, i izazivala efekat izbeljivanja izvan senke.

U stvari, senki je verovatno bilo mnogo više, ali „većinu bi uništili kasniji udarni talasi i toplota“, rekao je Hartšorn za Live Science.

"Fat Man" i "Little Boy"

Dana 6. avgusta 1945. godine, atomska bomba nadimka "Little Boy" eksplodirala je 580 metara iznad Hirošime, sedmog po veličini grada u Japanu. Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, eksplozija je bila ekvivalentna detonaciji 16.000 tona TNT-a i poslala je termalni udar koji je uništio oko 13 kvadratnih kilometara grada. Gotovo četvrtina populacije Hirošime je poginula odmah. Još četvrtina je umrla od posledica radijacije i raka u narednim mesecima.

Tri dana kasnije, Sjedinjene Američke Države bacile su drugu atomsku bombu, nazvanu "Fat Man", na grad Nagasaki, oko 300 kilometara severoistočno od Hirošime. Plutonijumska bomba izazvala je eksploziju snage 21.000 tona TNT-a, sa sličnim razarajućim posledicama i brojem žrtava.

Car Hirohito je 15. avgusta objavio kapitulaciju Japana, a 2. septembra 1945. potpisana je i formalna predaja, čime su okončana neprijateljstva u Pacifičkom ratu i završio Drugi svetski rat.

Sećanje

SAD su izabrale Hirošimu i Nagasaki kao mete zbog njihovog vojnog značaja i relativne pošteđenosti prethodnih bombardovanja - jer su gradovi bili netaknuti, razaranje izazvano atomskim bombama moglo je biti jasno merljivo, navodi Atomic Archive, onlajn arhiva posvećena atomskom oružju.

Kako vreme prolazi, dugoročne posledice radijacije iz ovih bombi izazivaju sve više pitanja o njihovoj upotrebi. Mnoge senke u kamenu su izgubljene usled vremenskih uticaja, vetra i kiše. Neke nuklearne senke su uklonjene i sačuvane u Muzeju mira u Hirošimi, da bi buduće generacije mogle razmišljati o tim događajima.

"Mislim da je veoma važno stalno imati na umu posledice upotrebe nuklearnog oružja", rekao je Velerstajn za Live Science. "Vrlo je lako posmatrati to oružje kao sredstvo politike, a ne kao oružje masovnog uništenja. Nuklearne senke služe kao snažan podsetnik na ljudsku cenu upotrebe atomskog oružja.

(Telegraf Nauka/Live Science)