Upotreba robotskog egzoskeleta šake pomaže pijanistima da unaprede brzinu sviranja

Robotičari iz laboratorije Sony Computer Science i instituta NeuroPiano u Kjotu kažu da je robotski egzoskelet vezan za nadlanicu pijanistine šake omogućio kontrolu prstiju tokom brzinskih vežbi, dovodeći do poboljšanja u sviranju brzih klavirskih melodija.

Naučnici su testirali robotski egzoskelet za šaku u eksperimentima sa više od 100 kvalifikovanih pijanista.

Preporučujemo

Ranije istraživanje i priče iz života ukazuju da većina muzičara dostiže vrhunac svoje sviračke sposobnosti nakon dugih perioda prakse, naročito u pogledu instrumenata koji zahtevaju veliku brzinu kretanja prstiju, poput gitare i klavira.

U novoj studiji, japanski istraživači su se zapitali da li pasivno robotsko vežbanje šake može pomoći muzičarima da nadmaše svoj prirodni vrhunac, omogućavajući im da sviraju bolje i brže. Regrutovali su 118 osposobljenih pijanista za učešće u nizu eksperimenata.

Egzoskelet se postavlja na gornju stranu šake i pričvrsti za prste radi kontrole njihovih pokreta. Pokreti prstiju su simulirali tipove korišćene prilikom sviranja klavira.

Svaki od dobrovoljaca je svirao kompozicije pre eksperimenta dok nije dostigao najviši individualni nivo. Zatim je robotski egzoskelet izveo takozvano pasivno vežbanje, tokom kojeg je robot kontrolisao prste samo desne šake, pomerajući ih gore-dole u različitim obrascima različitim brzinama.

Nakon tog vežbanja, od dobrovoljaca je zatraženo da bez egzoskeleta sviraju iste kompozicije kao ranije da bi se videlo ima li nekih razlika. Istraživači su otkrili da je vežbanje popravilo učinak svirača, omogućavajući prevazilaženje njihovih najviših nivoa, naročito u pogledu brzine. Takođe je otkriveno poboljšanje kod obe šake, uprkos vežbanju samo jedne.

Izvedeni su i testovi motornog korteksa pre i posle vežbanja – vežbanje je dovelo do neuroplastičnih promena u mozgu.

(Telegraf Nauka/TechXplore)