Naučnici preneli gene s prostih organizama u složene: Efekat je bio neverovatan – usporeno je starenje

Ovo otkriće otvara vrata za dalji razvoj antiejdžing strategija

Prenos regenerativnih gena iz jednostavnih organizama može imati značajne antiejdžing efekte kod složenih životinja, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Tokiju. Istraživači su preneli gene iz organizama sa visokom regenerativnom sposobnošću, poput pljosnatih crva i meduza, u voćne mušice (Drosophila melanogaster), koje nemaju tu sposobnost. Rezultati su bili izuzetno obećavajući: voćne mušice pokazale su poboljšanu funkciju matičnih ćelija i smanjenje starosnih problema u crevima, piše Neuroscience news.

Regenerativni geni, poput onih pronađenih u jednostavnim organizmima koji mogu regenerisati svoja tela, mogu pružiti uvid u nove mehanizme za podmlađivanje funkcije matičnih ćelija kod složenijih organizama, uključujući ljude. Kod životinja sposobnih za regeneraciju celog tela, kao što su pljosnati crvi i meduze, specifični geni omogućavaju regeneraciju i održavanje dugotrajnih funkcija matičnih ćelija.

Preporučujemo

- Nasuprot tome, sisari i insekti, koji imaju ograničene regenerativne sposobnosti, možda su izgubili ove gene tokom evolucije - objašnjava vanredni profesor Juičiro Nakadžima, jedan od glavnih autora studije.

Nakadžimin tim se nadao da će unapređene voćne mušice biti sposobne da regenerišu tkivo u slučaju povrede. Iako to nije bio slučaj, istraživači su primetili nešto drugo što je jednako značajno. Hiroki Nagai, stručnjak za creva voćnih mušica, otkrio je da preneti geni promovišu veću deobu matičnih ćelija u crevima, dok istovremeno suzbijaju crevne ćelije koje su se pogrešno diferencirale ili krenule pogrešnim putem kod starijih mušica.

Voćne mušice su često korišćene kao model organizmi u biološkim istraživanjima zbog svog kratkog životnog veka i brze stope reprodukcije, ali čak i njihov proces starenja traje oko dva meseca. To je izazvalo dodatne poteškoće u istraživanju, jer je Nakadžimin tim morao da balansira ovo istraživanje sa drugim obavezama.

Ljudska i insektna creva imaju iznenađujuće mnogo toga zajedničkog na ćelijskom nivou, što čini ovo istraživanje još značajnijim za potencijalne terapije kod ljudi.

Ovo otkriće otvara vrata za dalji razvoj antiejdžing strategija.

- HRJD geni su imali merljiv efekat na životni vek voćnih mušica, što pruža tragove za razvoj novih antiejdžing strategija - ističe Nakadžima.

Iako antibiotici mogu suzbiti pogrešno diferencirane crevne ćelije, oni takođe suzbijaju i deobu matičnih ćelija u crevima. S druge strane, HRJD geni promovišu deobu matičnih ćelija dok istovremeno suzbijaju nepravilnosti, što ih čini potencijalno moćnim alatom u borbi protiv starenja. Međutim, istraživači upozoravaju da je ovo tek početak puta.

- Detalji molekularnog delovanja HRJD gena još uvek nisu razjašnjeni. Nije jasno da li deluju samostalno ili u kombinaciji sa nekim drugim komponentama - kaže Nakadžima.

Uprkos tome, ovo istraživanje pruža dragocenu osnovu za buduća istraživanja u oblasti regenerativne medicine.

Nakadžima veruje da će modifikovane voćne mušice poslužiti kao dragocen resurs za otkrivanje neviđenih mehanizama podmlađivanja matičnih ćelija u budućnosti. Kod ljudi, aktivnost matičnih ćelija u crevima opada s godinama, što čini ovo istraživanje obećavajućim pravcem za terapije zasnovane na matičnim ćelijama.

Ovo istraživanje pokazuje da proučavanje jednostavnih organizama sa visokim regenerativnim sposobnostima može otkriti nove mehanizme koji bi mogli pomoći u produženju zdravog životnog veka kod složenijih organizama. Iako je pred naučnicima još mnogo posla, rezultati do kojih su došli predstavljaju važan korak napred u borbi protiv starenja i razvoju terapija koje bi mogle značajno poboljšati kvalitet života u starosti.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)