Tinejdžeri izumeli izuzetan uređaj tragajući za načinom da spasu zajednicu

Namerno su dizajnirali svoj proizvod za upotrebu u čak najsiromašnijim delovima sveta.

Bejza i Dijar su članovi turskog tima Ceres, drugoplasiranog u takmičenju za nagradu Zemlja 2024, koji je napravio novu tehnologiju za unapređenje useva, zvanu Plantzma.

Ideja je proistekla iz Bejzinog čitanja o egzoplanetama, dalekim planetama koje kruže oko drugih zvezda. „NASA ima mnogo radova o plazmi i širokom dijapazonu njenih primena“, izjavila je Bejza.

Preporučujemo

Plazma je stanje materije poput čvrstog, tečnog i gasovitog. To je ono što se dešava kad je gas toliko nabijen energijom da molekuli ne mogu da zadrže svoje elektrone. Plazma je retka pojava na Zemlji, ali obilna u svemiru.

Bejza, Dijar i ostali članovi tima su smislili genijalan način za upotrebu plazme u zemljoradnji. Njihov uređaj Plantzma čini dve stvari da pomogne.

Prvo tretira semena, stvarajući mikroskopske pukotine u njihovim spoljašnjim slojevima. To olakšava semenju da klija, tako da se razvije više individualnih biljaka, povećavajući prinos.

„Direktno, tretiramo semenje u kontejneru sa plazmom pre uzgoja…i to povećava otpornost na bolesti, sušu i druge stresne faktore sredine“, kaže Dijar.

Drugo, Plantzma se može koristiti sa vodom kao ekološki bezbedno, azotom bogato đubrivo.

„Indirektno, tretiramo plazmom vodu za navodnjavanje, obogaćujući njena svojstva u cilju boljeg rasta biljaka“, kaže Dijar. „Taj proces pretvara vodu u…plazma đubrivo koje obezbeđuje bitne nutrimente za biljku i stimuliše voće i povrće“.

Takva vrsta pomoći je uveliko potrebna pošto je Turska snažno pogođena rastućom temperaturom i ekstremnim vremenskim prilikama na Zemlji.

„Mnogi ljudi koje poznajemo su zemljoradnici i suočavaju se sa velikim problemima zbog suše i propadanja useva – padavine su opale 40%, dovodeći do gubitka prinosa od 80%“, kaže Bejza.

Međutim, jedan Plantzma uređaj, koji košta oko 190 dolara, može da smanji upotrebu đubriva 40% sprečavajući 60% gubitka prinosa.

Uređaj je smišljeno dizajniran za upotrebu u čak najsiromašnijim oblastima sveta. Može biti primenjen svuda u svetu gde je zemljoradnja rasprostranjena, uključujući mnoga mesta bez pristupa modernim tehnologijama.

Tim pokušava da sakupi sredstva kako bi se to postiglo. U međuvremenu, Dijar počinje studije elektrotehnike na Njujorškom univerzitetu u Abu Dabiju, a Bejza namerava da studira ekologiju i političku nauku.

(Telegraf Nauka/MSN/The Cool Down)