Drastično skočio broj samoubistava: Anti-LGBT zakoni su krivi za to, veruju naučnici

Naši rezultati sugerišu da je stigmatizacija manjinskih grupa u Poljskoj dovela do pogoršanja mentalnog zdravlja populacije, rekao je Čed Mejerhofer

Koordinisani politički udar na prava LGBT osoba u Poljskoj poslednjih nekoliko godina nije doveo do mnogo suštinskih promena zakona, ali jeste suštinski negativno uticao na mentalno zdravlje populacije, tvrde istraživači tima Čeda Mejerhofera, profesora Biznis koledža Univerziteta Lihaj u SAD. Drastično je skočio broj samoubistava i pokušaja samoubistva nakon uvođenja anti-LGBT zakona, a nešto manje skočio je i u oblastima koje su samo razmatrale, ali na kraju nisu uvele anti-LGBT zakone, piše Phys.org.

- Naši rezultati sugerišu da je stigmatizacija manjinskih grupa dovela do pogoršanja mentalnog zdravlja populacije. Ova vrsta diskriminatornog ponašanja veoma je stresna, a dovodi i do osećaja izolacije i neprijateljstva. Za sve koji već imaju probleme sa mentalnim zdravljem, socijalna stigma povezana sa ovim zakonima može dovesti do pokušaja samoubistva – rekao je Mejerhofer, a prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Anti-LGBT pokret u Poljskoj praćen je političkim usponom Stranke prava i pravde (PiS). Mejerhofer ih opisuje kao desničarske populiste, a vlast su preuzeli 2015. i držali su je do decembra 2023.

Teme koje dovode do razdora

- Tokom tog vremena, stranka je koristila teme koje stvaraju razdor, uključujući LGBT prava, kao deo političke strategije. Lideri partije su kodifikovali „promociju porodičnih vrednosti“, platformu koja uključuje anti-LGBT retoriku – rekao je Mejerhofer.

Međutim, na državnom nivou, relativno malo zakona je doneto kada je reč o LGBT pravima. Ipak, taj anti-LGBT sentiment privukao je više političke pažnje na lokalnom nivou, posebno u oblastima koje su imale konzervativnije stanovništvo nižeg socioekonomskog statusa, navodi Phys.org.

Najviše anti-LGBT pravila uvedeno je na nivou okruga i opština, i to 2019. i 2020. ukupno u 91 oblasti koja pokriva trećinu zemlje i stanovništva. Ta pravila uglavnom su deklarisala zvanično protivljenje „ideologiji povezanoj sa LGBT pravima“ i odbacivanje homoseksualnosti i seksualnog obrazovanja u školama. Na nekim mestima je uvedena i roditeljska kontrola vannastavnih aktivnosti i postavljanje „porodičnog ombudsmana“. Bilo je mesta gde je zahtevano i stvaranje „zona bez LGBT“.

- Umesto da uvode specifične zabrane pojedincima, ove akcije su dovele do opšte diskriminacije LGBT osoba u različitim društvenim domenima – rekao je Mejerhofer, koji se bavi istraživanjem uticaja zakona na zdravlje i ekonomske mere.

Da bi proučili uticaj ovih zvaničnih akcija na mentalno zdravlje populacije, njegov tim analizirao je podatke okruga o samoubistvima i pokušajima samoubistva koristeći DID modele da uporedi broj pokušaja samoubistva, samoubistava i mortaliteta u oblastima koje su donele anti-LGBT pravila sa onima koje nisu.

Teorija o stresu manjine

Rezultati su pokazali da je broj pokušaja samoubistava povećan za 16 odsto, ili za pet pokušaja na 100.000 ljudi, posle uvođenja anti-LGBT pravila. Ovaj skok bio je koncentrisan među muškarcima i to najviše među onima starim između 20 i 49 odsto.

Ovi rezultati su u skladu sa teorijom o stresu manjine, koja naglašava da stigma, predrasude i diskriminacija prema nekoj manjini stvaraju stresno okruženje što dovodi do psihičkih i fizičkih problema. Ali naučnike je iznenadilo što su otkrili da je do skoka u broju pokušaja samoubistva došlo i u oblastima gde se o uvođenju antistres zakona samo raspravljalo, ali na kraju nisu usvojeni.

- Iako postoje dokazi da dozvoljavanje istopolnih brakova i sličnih zakona koji sprečavaju diskriminaciju dovode do boljeg mentalnog zdravlja LGBT osoba i povećavaju ekonomsko bogatstvo, postoji sve jači pritisak konzervativnih političkih grupa da se ne šire LGBT prava – rekao je Mejerhofer.

(Telegraf Nauka/Phys.org)