Vegetarijanci stariji od 80 godina imaju manje šanse da dožive 100 godina

Izbegavanje mesa bi moglo neznatno smanjiti šanse za doživljavanje 100 godina – ali samo kod slabih, previše mršavih starijih osoba. U dubokoj starosti, održavanje snage i mišića je važnije od dugoročne prevencije bolesti.

Starije osobe koje su konzumirale ribu, jaja ili mlečne proizvode imale su podjednaku verovatnoću da dožive 100 godina kao i one koje su jele meso, što sugeriše da ključni nutrijenti mogu biti presudni. Zaključak je da se nutritivne potrebe drastično menjaju s godinama.

Preporučujemo

Osobe starije od 80 godina koje ne jedu meso imale su manje šanse da dožive 100 godina – ali samo ako bile previše mršave. U kasnijem životu, unos dovoljno proteina i ključnih nutrijenata može biti važniji od striktne ishrane na biljnoj bazi.

Nedavna studija sugeriše da starije osobe koje izbegavaju meso mogu imati malo manje šansi da dožive 100 godina od onih koje jedu meso. Međutim, nalazi su složeniji nego što se čini na prvi pogled i ne bi ih trebalo tumačiti kao jednostavnu presudu protiv ishrane na biljnoj bazi.

Istraživači su pratili više od 5.000 odraslih osoba u Kini koje su stare 80 ili više godina i koje su uključene u longitudinalno istraživanje zdrave dugovečnosti, nacionalni projekat koji je počeo 1998. Do 2018, učesnici koji nisu jeli meso imali su manje šanse da dožive 100 godina u poređenju sa onima koji su konzumirali meso.

Na prvi pogled, ovo izgleda suprotno višedecenijskom istraživanju koje povezuje vegetarijansku i biljnu ishranu sa boljim zdravljem. Takvi obrasci ishrane su više puta povezivani sa manjim rizikom od srčane bolesti i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ove koristi se često pripisuju većem unosu vlakana i smanjenoj konzumaciji zasićenih masti.

Pre donošenja zaključaka, važno je razumeti ko je proučavan i kako starenje menja nutritivne potrebe tela.

Studija se fokusirala isključivo na odrasle osobe od 80 i više godina starosti, grupu sa veoma različitim prehrambenim zahtevima u odnosu na mlađe odrasle osobe. Dok ljudi stare, telo prolazi kroz značajne fiziološke promene. Smanjuje se potrošnja energije, a redukcija mišićne mase, gustine kostiju i apetita su uobičajeni. Zajedno, ove promene povećavaju rizik od nedovoljne uhranjenosti i slabosti.

Većina dokaza o zdravstvenim koristima ishrane koja isključuje meso potiče iz studija o mlađim odraslim osobama, a ne o slabim starijim populacijama. Neka istraživanja sugerišu da se starije osobe koje ne jedu meso suočavaju sa većim rizikom od preloma zbog manjeg unosa kalcijuma i proteina.

U kasnijem životu, nutritivni prioriteti se menjaju. Umesto fokusiranja na sprečavanje dugoročnih bolesti, cilj je održavanje mišićne mase, sprečavanje gubitka težine i osiguravanje da svaki zalogaj obezbedi dovoljno nutrijenata.

Nalazi studije, stoga, mogu odražavati nutritivne izazove starijeg doba, a ne inherentne probleme sa ishranom na biljnoj bazi. Bitno je da ovo ne umanjuje dobro utvrđene zdravstvene koristi ovih ishrana za mlađe i zdravije odrasle osobe.

Telesna težina i rizik od nedovoljne težine

Evo bitnog detalja: manja verovatnoća da će doživeti 100 godina među osobama koje ne jedu meso primećena je samo kod onih sa nedovoljnom težinom. Takva povezanost nije pronađena kod starijih odraslih osoba zdrave težine.

Imati nedovoljnu težinu u starijoj dobi je već snažno povezano sa povećanim rizicima od slabosti i smrti. Stoga, čini se da je telesna težina ključni faktor za objašnjenje ovih nalaza.

Takođe ne treba zaboraviti da je ovo bila opservaciona studija, što znači da pokazuje asocijacije, a ne uzrok i posledicu. Samo zato što se dve stvari dešavaju zajedno ne znači da jedna uzrokuje drugu.

Nalazi su takođe u skladu sa takozvanim "paradoksom gojaznosti" tokom starenja, kad je malo veća telesna težina često povezana sa boljim preživljavanjem u kasnijem životu.

Uloga proteina i nutrijenata životinjskog porekla

Treba istaći da smanjena verovatnoća da će oni koji ne jedu meso doživeti 100 godina nije bila evidentna kod onih koji su u ishranu uključivali ribu, mlečne proizvode ili jaja. Ove namirnice obezbeđuju nutrijente koji su bitni za održavanje zdravlja mišića i kostiju, uključujući visokokvalitetne proteine, vitamin B12, kalcijum i vitamin D.

Starije osobe koje su se pridržavale ovih ishrana imale su podjednaku verovatnoću da će doživeti 100 godina kao i osobe koje jedu meso. Istraživači su sugerisali da uključivanje umerenih količina hrane životinjskog porekla može pomoći u sprečavanju nedovoljne uhranjenosti i gubitka mišićne mase u veoma starom dobu, u poređenju sa striktnom ishranom na biljnoj bazi.

Širi zaključak nije da je jedna ishrana univerzalno superiorna. Umesto toga, ishrana bi trebalo da odgovara životnom dobu. Potrebe za kalorijama imaju tendenciju da opadaju s godinama (zbog smanjene potrošnje energije), dok se potrebe za izvesnim nutrijentima zapravo povećavaju.

Starijim osobama su i dalje potrebni adekvatni proteini, vitamin B12, kalcijum i vitamin D – naročito radi očuvanja mišićne mase i sprečavanja slabosti. U starijem odraslom dobu, sprečavanje neuhranjenosti i gubitka težine često postaje važnije od dugoročne prevencije hroničnih bolesti.

Ishrana na biljnoj bazi može i dalje biti zdrav izbor, ali bi mogla zahtevati pažljivo planiranje i, u nekim slučajevima, suplementaciju radi obezbeđivanja nutritivne adekvatnosti, posebno u kasnijem životu.

Na kraju krajeva, ono što je vašem telu potrebno u 90. godini života može se značajno razlikovati od onoga što mu je bilo potrebno u 50. godini. Dijetetske smernice treba da evoluiraju tokom vremena, a prilagođavanje obrasca ishrane dok starite je i očekivano i prikladno.

(Telegraf Nauka/Science Daily/Conversation)