Novi prirodni mehanizam za blokiranje bola otkriva mogućnost razvoja bezbednije alternative opioidima

Naučnici su otkrili prirodni mehanizam u ljudskom organizmu koji može da priguši osećaj bola — ali bez rizika zavisnosti ili sedacije kao što je to slučaj kod opioida. Ovo otkriće tima koji je predvodio profesor Nikita Gamper sa Univerziteta u Lidsu, a koje je objavljeno u Journal of Clinical Investigation (JCI), potencijalno otvara put ka revolucionarnom pristupu u lečenju hroničnog bola, navodi SciTechDaily.

Glavna ideja leži u tome da telo samo proizvodi peptid koji podseća na benzodiazepine, lekove poznate kao „benzos“, koji se obično koriste za anksioznost, nesanicu i napade. Međutim, ta prirodna verzija se oslobađa lokalno u perifernom nervnom sistemu, posebno u ganglijama kičmenih nerava („spinal ganglia“) – što znači da ne utiče na ceo nervni sistem na način na koji to čine opijati ili sedativi.

Preporučujemo

Profesor Gamper objašnjava da su prethodna istraživanja, urađena u saradnji sa profesorom Šijaonom Du sa Hebei medicinskog univerziteta u Kini, pokazala da određene ćelije u ganglijama kičmenih nerava mogu da oslobode peptid sličan benzodiazepinima. Taj peptid tada smanjuje prenos signala bola, čime se utiče na to koliko mozak „registruje“ bol. Pošto je mehanizam lokalizovan, ne dolazi do sedacije — nerve mogu „da utišaju“ bol bez da ceo sistem „zaspi“.

Jedan od kliničara uključenih u istraživanje je dr Ganesan Baranidharan, specijalista za bol u Leedsu, koji ističe da je hronični bol jedan od najvećih problema u zdravstvenim sistemima. On naglašava da su trenutno opcije za pacijente ograničene: često se koristi samostalno upravljanje bolešću, fizikalna terapija, injekcije, pa čak i hirurgija, ali za mnoge pacijente to nije dovoljno. Lečenje opioidima može pomoći, ali je praćeno ozbiljnim nuspojavama kao što su osećaj „zombija“, oštećenje pamćenja i rizik od zavisnosti.

Zahvaljujući novim saznanjima, tim prof. Gampera razmatra razvoj lekova koji bi koristili ovaj mehanizam — lekova koji bi bili usmereni lokalno, ne bi prelazili krvno-moždanu barijeru i na taj način smanjili bol bez neželjenih efekata na mozak.

- Milioni ljudi pate od hroničnog bola i više od polovine ne može da pronađe adekvatno olakšanje. Kao naučnici fokusirani na bol, imamo priliku da otkrijemo nove mehanizme koji doprinose progresiji hroničnog bola i podelimo proboje koji mogu da donesu strategije lečenja bez zavisnosti – dodaje Temugin Berta, iz laboratorije u Sinsinatija.

Profesor Du ističe da je saradnja timova iz Lidsa i Kine bila ključna. On se priseća trenutka uzbuđenja kada mu je Gamper rekao da je laboratorija Temo Bertine dobila slične osnovne rezultate kao njihova, što je učvrstilo njihovu odluku da nastave sa studijom.

Tim prof. Gampera je obezbedio značajna sredstva za dalje istraživanje od Medical Research Council‑a i farmaceutske industrije, za petogodišnji projekat koji je počeo u januaru 2025. Cilj je bolje proučavanje markera neuropatskog bola i razvijanje novih terapija na osnovu saznanja o peptidu sa sedativnim efektom.

Na kraju, otkriće donosi optimizam da bi u budućnosti mogli da imamo lekove koji ciljaju bol kod samog izvora — u perifernim nervima — bez rizika tipičnih za opioide. Ovo bi moglo da promeni paradigmu u lečenju hroničnog bola i pruži sigurniju alternativu za one kojima su trenutno dostupni lekovi previše rizični.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)