AI laboratorija prati ljude dok čiste, kuvaju, gledaju TV, idu u toalet...

Tokom istraživanja koriste se kamere, telesni i radarski senzori...

Istraživači Univerziteta u Bajrojtu sredili su dva skoro potpuno normalna stana, svojevrsne AI laboratorije, kako bi pratili svakodnevni život – čišćenje, kuvanje, gledanje televizije, odlazak u toalet... Praćenje ljudi u dva stana u Kulmbahu obavljaće se pomoću veštačke inteligencije (AI), piše ACB Zeitung.

- Toliko se zna o ljudskoj genetici, ali tako malo o našem okruženju i našem ponašanju u njemu. Nadamo se da će naša otkrića dati važan doprinos istraživanju ljudskog zdravlja - rekao je naučnik Aldo Fejsal, profesor za digitalno zdravlje na Univerzitetu Bajrojtu i profesor za veštačku inteligenciju i neuronauke Imperijalnog koledža Londona.

Preporučujemo

Svakodnevne aktivnosti u ovim AI laboratorijama treba da se analiziraju uz pomoć veštačke inteligencije, pri čemu se podaci prikupljaju, na primer, putem kamera, inteligentnih telesnih senzora i radarskih senzora.

- Nije ovo „Veliki brat“. Ovo nisu fotografske kamere. Privatnost učesnika je zaštićena – rekao je Fejsal.

Senzori se koriste za merenje kvaliteta vazduha i hemijskog zagađenja u vazduhu.

- Ova merenja nam omogućavaju da dobijemo holističku sliku ljudi u njihovom svakodnevnom životu i kako reaguju na svoje okruženje. Pitanja istraživanja su raznovrsna. Da li ljudi postaju umorniji kada se vazduh zagadi, a da toga nisu ni svesni? Kakav efekat ima zagađenje vazduha od kuvanja u kući? Koje intervencije rade na smanjenju potrošnje vode? Ne postoje ograničenja - rekao je Fejsal.

Korišćenje veštačke inteligencije u zdravstvenom sektoru je „znatno preciznije“ od laboratorijskih vrednosti ili posmatranja pacijenata u bolnicama.

- Matematički smo dvostruko tačniji za svakog pojedinačnog pacijenta od bilo čega što je bilo ranije. Kada odete kod lekara ili imate laboratorijski test, upoređujete se sa prosekom, prosekom laboratorijske vrednosti ili prosečnom analizom vašeg doktore. A naš AI vas poredi sa samim sobom, odnosno kako ste se promenili. I to otvara sasvim druge mogućnosti u terapiji, u razvoju lekova – rekao je Fejsal.

(Telegraf Nauka/ABC Zeitung)