Kako životni uslovi utiču na strukturu mozga i ishranu
Ono si što jedeš, kaže izreka. Međutim, nije samo telo na udaru. Život u siromašnim okruženjima može uticati na izbor namirnica, povećanje težine i čak mikrostrukturu mozga.
Preporučujemo
Mračna strana legalizacije: Broj saobraćajnih nesreća zbog vožnje pod dejstvom kanabisa skočio 475 odsto
Naučnici razvijaju ljudske bubrege unutar svinjskih embriona
Ranija istraživanja su pokazala da život u siromašnom okruženju može uticati na zdravlje mozga, ali u ovoj studiji izvedena je detaljna analiza korteksa radi utvrđivanja kako život u siromašnom okruženju može promeniti određene oblasti mozga koje imaju različite uloge.
„Otkrili smo da je siromaštvo životnog okruženja povezano sa razlikama u finoj strukturi korteksa. Neke od tih razlika su povezane sa višim indeksom telesne mase i visokim unosom transmasnih kiselina iz pržene brze hrane“, rekla je dr Arpana Gupta.
„Naši rezultati sugerišu da bi oblasti mozga uključene u procese nagrađivanja, emocije i sticanje znanja i razumevanja mogle biti pod uticajem aspekata siromašne životne sredine koji doprinose gojaznosti“, rekla je ona. „To ukazuje na značaj rešavanja problema kvalitetne ishrane u siromašnim okruženjima kako bi se zaštitilo zdravlje mozga“.
Siromašno životno okruženje je definisano kombinacijom faktora kao što su nizak medijalni prihod, nizak nivo obrazovanja, velika gustina naseljenosti i nepostojanje kompletnog vodovodnog i kanalizacionog sistema.
Studija je uključivala 92 osobe – 27 muškaraca i 65 žena – iz šire oblasti Los Anđelesa. Sakupljene su informacije o demografskim faktorima i indeksu telesne mase, a nerazvijenost životnog okruženja je procenjena u skladu sa indeksom siromaštva.
Ranije studije su pokazale da su ljudi koji žive u siromašnim okruženjima u većoj opasnosti od gojaznosti zbog lošeg kvaliteta dostupnih namirnica, povećanog unosa kalorija iz namirnica sa visokim sadržajem transmasnih kiselina i okoline koja ne podstiče fizičku aktivnost.
Istraživači su se sad usredsredili na odnos između indeksa siromaštva i rezultata snimanja na četiri nivoa cerebralnog korteksa kako bi detaljnije ispitali veze između siromašnog životnog okruženja i moždane strukture. Učesnici studije su podvrgnuti dvama tipovima snimanja magnetnom rezonancom koji daju uvide u moždanu strukturu, signalizaciju i funkcionisanje.
„Različite populacije ćelija postoje u različitim slojevima korteksa, gde su različiti mehanizmi signaliziranja i funkcije obrade informacija“, rekla je dr Liza Kilpatrik. „Ispitivanje mikrostrukture na različitim kortikalnim nivoima obezbeđuje bolje razumevanje promena u ćelijskim populacijama, procesima i putevima komunikacije na koje može uticati život u nekoj siromašnoj sredini“.
Rezultati pokazuju da je lošiji indeks siromaštva povezan sa komunikacionim promenama u oblastima mozga značajnim za društvenu interakciju. Druge promene se dešavaju u oblastima uključenim u proces nagrađivanja, regulisanje emocija i više kognitivne procese – i čini se da na te promene utiče unos transmasnih kiselina.
Sveukupno, nalazi sugerišu da faktori u siromašnim okruženjima koji podstiču lošu ishranu i nezdravo povećanje težine „remete fleksibilnost obrade informacija u pogledu nagrađivanja, regulisanja emocija i kognicije“.
(Telegraf Nauka/Neuroscience News)