Nanočestice ubijaju superbakterije otporne na antibiotike: Nova tehnologija razara 99 odsto mikroba

Otpornost na antibiotike je veliki globalni zdravstveni problem i dovodi do oko 700.000 smrti godišnje

Naučnici su osmislili nanočestice sposobne da ubijaju superbakterije i mogle bi jednog dana postati standard u lečenju bakterijskih infekcija, piše Phys.org. Inovacija, koja je već prošla napredne prekliničke testove, efikasna je protiv velikog broja bakterijskih ćelija otpornih na antibiotke, uključujući i zlatni stafilokok.

Otpornost na antibiotike je veliki globalni zdravstveni problem i dovodi do oko 700.000 smrti godišnje, a veruje se da bi ova brojka mogla da stigne do jezivih 10 miliona mrtvih godišnje do 2050. ako se ne razviju nove terapije za bakterije.

Preporučujemo

U novim istraživanjima stručnjaka sa Kraljevskog melburnškog instituta tehnolofije (RMIT) i Univerziteta Južne Australije (UniSA) testirali su nanotehnologiju zasnovanu na crnom fosforu kao napredni tretman za infekcije i zarastanje rana. Rezultati objavljeni u žurnalu Advanced Therapeutic pokazuju da je efikasno lečio infekcije, ubio oko 99 odsto bakterija, a da nije oštetio druge, zdrave ćelije u biološkim modelima.

Tretmaqni su postigli rezultate uporedive sa upotrebom antibiotika u eliminaciji infekcija i ubrzanom zarastanju rana, koje su se zatvorile do 80 odsto u roku od sedam dana. Nanotehnologija za ubijanje superbakterija koju razvija RMIT rigorozno je testirana u prekliničkim studijama na UniSA.

Stručnjak sa RMIT prof. Samit Valija rekao je da studija pokazuje kako njihove inovacije obezbeđuju brzu antibiotsku akciju, a onda se raspadaju kada je pretnja od infekcije eliminisana.

- Lepota naše inovacije je da nije reč samo o premazu, jer može da bude integrisan sa mnogo običnih materijala od kojih se prave razni uređaji, poput plastike i gelova, pa postaju antimikrobni – rekao je Valija.

Ranija studija RMIT pokazala je da je crni fosfor efektivan u ubijanju mikroba kada su tankom, nanoskopskom sloju na površinama uređaja kojima se tretiraju rane ili se stavljaju na inplantate od pamuka ili titanijuma, kao i instrumente od plastike.

Crni fosfor je najstabilnija forma fosfora, i kada je u ultratankom sloju, lako se pretvara u kiseonik, što ga čini idealnim za ubijanje mikroba.

- Kako se nanočestice raspadaju, njihova površina reaguje sa atmosferom i stvara ono što zovemo reaktivne vrste kiseonika. One razaraju bakterijske ćelije – rekao je Valija.

(Telegraf Nauka/Phys.org)