Telo se samo brani od opasne hrane! Kako imunosistem može da promeni naše ponašanje

Naučnici sa Jejla otkrili su da imunosistem koristi ponašanje, posebno odbrambeno ponašanje prema toksinima, a to javlja prvo antitelima u organizmu, a zatim i mozgu

Već miris morskih plodova može da izazove mučninu kod ljudi koji imaju alergiju na nju, pa samim tim i da im pomogne da je izbegnu. Slično ponašanje imaju i ljudi nakon trovanja hranom. Naučnici dugo znaju da imunosistem ima ključnu ulogu u našem reagovanju na alergene i patogene u okruženju, ali nije im bilo jasno da li igra ikakvu ulogu u ovakvom ponašanju prema okidačima alergije. Istraživanje naučnika objavljeno u žurnalu Nature pokazalo je da imunosistem igra ključnu ulogu u promeni ponašanja, saopštio je Jejl.

- Otkrili smo da imunosistem koristi ponašanje, posebno odbrambeno ponašanje prema toksinima, a to javlja prvo antitelima u organizmu, a zatim i mozgu – rekao je Ruslan Medzitov, profesor imunologije na Jejlovoj Medicinskoj školi, istraživač Medicinskog instituta Hauard Hjuz i autor studije, navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Bez komunikacije sa imunosistemom, mozak ne upozorava telo na potencijalne opasnosti u okruženju i ne pokušava da ih izbegne, pokazuje studija.

Tim u Medzitovoj laboratoriji, koji je vodila Ešter Floršajm, tada na postdoktorskim studijama, i Natanijel Bahtel, student, proučavali su miševe koji su izmenjeni tako da imaju alergijsku reakciju na ovalbumin (ova), protein iz kokošijih jaja. Kao što je i očekivano, ti miševi su izbegavali vodu u kojoj je bilo ovalbumina dok su ih miševi bez alergije voleli takvu vodu. Ova averzija trajala je mesecima.

Tim je onda ispitivao da li mogu da promene ponašanje osetljivih miševa manipulišući njihovim imunosistemom. Otkrili su, na primer, da miševi alergični na ovalbumin nisu izbegavali vodu ako su blokirana antitela imunoglobin E (IgE), koja proizvodi imunosistem. IgE antitela pokreću otpuštanje mastocita, tipa ćelija koje sa drugim proteinima u imunosistemu igraju ključnu ulogu u komunikaciji sa delom mozga koji kontroliše averzivno ponašanje. Bez IgE kao inicijatora, prenos informacija je bio prekinut i miševi više nisu izbegavali alergene.

Medzitov je rekao da su otkrića pokazala kako imunosistem pomaže životinjama da se izbegne opasno ponašanje. Shvatanje kako imunosistem pamti potencijalne opasnosti, dodao je, mogle bi da pomognu u ublažavanju reakcija na alergene i patogene.

(Telegraf Nauka/YaleNews)