Borba protiv zagađenja: Plastični otpad pretvorili u materijal za hvatanje ugljen-dioksida

Koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi nastavljaju da rastu uprkos političkim pokušajima da se ograniče emisije, a okeani se dave u plastici, koja preti morskom okruženju i ekosistemima. Ključni globalni problemi su često povezani, a često se dešava da rešenje jednog problema stvara novi problem. Ali šta ako je moguće rešiti nekoliko problema istovremeno?

Zvuči predobro da bi bilo istinito, ali novi izum obećava baš to. Istraživači Univerziteta u Kopenhagenu razvili su metod u kome razgrađena PET plastika postaje glavni sastojak za efikasno i održivo hvatanje ugljen-dioksida, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.

Preporučujemo

- Lepota ove metode je u tome što rešavamo jedan problem bez stvaranja novog. Pretvaranjem otpada u sirovinu koja može aktivno da smanji gasove staklene bašte, mi ekološki problem činimo delom rešenja klimatske krize – rekla je Margarita Poderite sa Odeljenja za hemiju Univerziteta u Kopenhagenu.

Rešenje je potencijalno dobitna kombinacija na globalnom nivou, jer plastični otpad ne samo da ne završava u prirodi, već postaje i aktivan igrač u ublažavanju klimatskih promena.

Pomoću nove hemijske tehnologije, istraživači mogu da transformišu otpad od PET plastike, koji recikleri zanemaruju, u primarni resurs u novom obliku sorbenta za ugljen-dioksid koji su razvili. Proces ga „apcikluje“ (unapređuje reciklažom) u novi materijal koji su istraživači nazvali BAETA, a koji može da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere tako efikasno da se lako može porediti sa postojećim tehnologijama za hvatanje ugljenika.

Materijal BAETA ima praškastu strukturu koja se može peletirati i hemijski „poboljšanu“ površinu, što mu omogućava da veoma efikasno vezuje i hemijski hvata ugljen-dioksid. Kada se zasiti, ugljen-dioksid se može osloboditi procesom zagrevanja, što omogućava da se gas koncentriše, prikupi i skladišti ili pretvori u održivi resurs. U praksi, istraživači očekuju da će se tehnologija prvo instalirati na industrijskim postrojenjima, gde će izduvni gasovi iz dimnjaka prolaziti kroz jedinice sa BAETA materijalom kako bi se očistili od ugljen-dioksida.

Istraživački rad je objavljen u Science Advances i opisuje hemijski proces koji stoji iza ovog izuma. Proces je blag u poređenju sa postojećim tehnologijama i, istovremeno, pogodan za industrijsko skaliranje.

- Glavni sastojak je plastični otpad koji bi inače imao neodrživ vek, a sinteza koju koristimo, gde se dešava hemijska transformacija, blaža je od drugih materijala za hvatanje ugljen-dioksida jer sintezu možemo da obavimo na sobnoj temperaturi. Takođe ima prednost što se tehnologija može lakše skalirati - kaže Margarita Poderite.

(Telegraf Nauka/Københavns Universitet)