Ovaj Srbin je preživeo ustaški logor, a zatim otkrio ELEMENTARNU ČESTICU: Nazvao ju je po rodnom gradu

Srpski naučnik Bogdan Maglić jedan je od naučnika o kojima javnost danas ne zna dovoljno, a koji su ozbiljno zadužili i našu zemlju i svet. Ovaj nuklearni fizičar jedini je Srbin koji je otkrio elementarnu česticu i to omega pi mezon, a dao joj je ime S čestica po svom rodnom gradu.

Maglić je učestvovao i u otkriću delta mezona, neutronske fotometrije, varnične komore bez filma, ali i razvoju spektrometra nedostajuće mase, anihilacionog spektrometra, auto kolajdera ubrzanih snopova čestica… Za svoja otkrića, što u SAD, što u CERN-u, dobio je mnoga priznanja, među kojima i priznanje američkog predsednika Džona Kenedija.

Preporučujemo

Bogdan Maglić rođen je 5. avgusta 1928. godine u Somboru, u porodici uglednog advokata i narodnog poslanika Cvete Maglića.

Ratne godine i Komunistička partija

- Posle završene osnovne škole u rodnom gradu, Maglić je 1939. upisao somborsku Gimnaziju i u njoj je završio prva dva razreda. Okupacija 1941. zatekla ga je na porodičnom posedu, nedaleko od Borova u Istočnoj Slavoniji, pa je 13-godišnji Bogdan, sa majkom, bio zatvoren u ustaški logor, odakle je uspeo da se spase. Ratne godine proveo je u Beogradu, a nakon rata završio je gimnaziju u Vukovaru i upisao studije fizike na Tehničkom fakultetu u Beogradu, gde je i diplomirao 1951. godine. Sa svega 19 godina (1947) Maglić je započeo karijeru nuklearnog fizičara i postao asistent znamenitog profesora Pavla Savića, a posle diplomiranja zaposlio se na Institutu u Vinči. Magistrirao je 1955. na Univerzitetu u Liverpulu, a kao stipendista organizacije Unesko nastavio je od 1956. trogodišnje doktorske studije na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (SAD), gde je 1959. doktorirao fiziku visokih energija i nuklearno inženjerstvo – piše Ravnoplov, sajt posvećen predstavljanju kulturno-istorijskog nasleđa Sombora i okoline.

Zanimljivo je da je u Americi odmah počeo da radi u Brukneru, u nacionalnoj laboratoriji Atomske komicije, iako je, kako je sam pričao medijima, bio član Komunističke partije.

- To je bilo suprotno od onog što je pisalo u Makartijevom zakonu, da niko ko je bio član komunističke partije bilo gde u svetu ne može da stupi na tlo SAD – pričao je Maglić svojevremeno.

Iako je bio veoma cenjen naučnik, on je svojevremeno pričao i o tome da se njegovo ime, za Ameriku stilizovano kao Maglich, pojavljivalo i u džet-set rubrikama, a po medijima se u jednom trenutku spekulisalo i da je bio agent i Jugoslavije i SAD, što je uvek negirao.

„Nisam kao Tesla“

- U Americi se govori kako svako vreme u nauci ima svog jugoslovenskog predstavnika, čija su najveća imena Tesla, Pupin i sada dr Bogdan Maglić. „Ne bih želeo da pomislite kako sam neskroman ako zamolim da me ne poredite sa sa Nikolom Teslom“, kaže poznati naučnik. „Tesla je bio usamljenik, upućen samo u svoj istraživački rad. Meni i mom načinu života, ako već insistirate na poređenju - nekako je bliži Pupin, veliki pronalazač, ali i poslovan i komunikativan čovek“ – pisala je Borba 22. maja 1997.

- Dr Maglić se uhvatio ukoštac sa teškim zadatkom 1973. godine, kada je napustio mesto profesora i direktora Laboratorije za fiziku visokih energija pri Univerzitetu Nju Džersi. Svoj pronalazak je u obliku samosudarajućeg mlaza jezgra atoma izneo i upustio se zajedno sa njim niz nemirne vode samostalnog istraživačkog rada. Proizvodnja energije pomoću mag ma-ćelije (uređaj u kome se sudaraju mlazevi) naći će svoju primenu, po dr Magliću, ne samo u pokretanju električnih centrala, već i aviona pa i automobila, a da ne govorimo o osvetljavanju gradova i grejanju domaćinstava – pisalo je u Borbi.

Na pitanje da li ponekad oseća nostalgiju za rodnim Somborom ili Beogradom, on je odgovorio:

- U Americi živim jer mi je ona omogućila da oživotvorim svoje ideje i zamisli, ali svaki slobodan trenutak koristim da obiđem zemlju i rodni Sombor. Pravi je doživljaj sresti drugove iz detinjstva.

Bogdan Maglić preminuo je 2017. godine u Njuport Biču, u Kaliforniji.

(Telegraf Nauka)