„Ostrvo na kraju sveta“ krije još mnogo tajni: Pronađeno nešto iznenađujuće, ali misterija nije rešena

Na pustom ostrvu „na kraju sveta“, izloženom ledenim vetrovima, arheolozi su otkrili ostatke mogućeg kampa brodolomaca iz 19. veka, koji je možda pripadao čuvenom argentinskom pomorcu i njegovoj posadi preživeloj nakon brodoloma, piše Phys.org.

Isla de los Estados je ledeno ostrvo uz obalu Ognjene zemlje. Arheolozi su u januaru 2026. naišli na ostatke kampa brodolomaca i ponovo ispitali delove olupine broda u zalivu Lakroa, unutar zaliva Frenklin, navodi se u novoj studiji objavljenoj u žurnalu Antiquity. Na osnovu svojih nalaza, autori sugerišu da bi ovo mogli biti ostaci privremenog kampa i izgubljenog škunera-briga „Espora“.

Preporučujemo

- Lokaliteti poput ovog pružaju jedinstvenu priliku za analizu iskustava krize i preživljavanja na izolovanim mestima, kao što je Isla de los Estados - rekao je vodeći autor Nikolas Sijarlo (Nicolas Ciarlo), arheolog sa Univerziteta u Kadizu u Španiji.

„Ostrvo na kraju sveta“

Smešteno na istorijskoj ruti koja povezuje Atlantik i Pacifik, Isla de los Estados povezuje patagonijske luke još od ranog 17. veka. Iako nije imalo stalno naselje, na njemu se nalazio stari svetionik koji je inspirisao francuskog pisca Žila Verna da napiše roman „Svetionik na kraju sveta“.

Duga istorija ovog ostrva, njegov značaj za pomorske aktivnosti i izazovni uslovi plovidbe čine ga izuzetno bogatim u arheološkom smislu, navode autori studije.

Ostrvo je dodeljeno Luisu Pijedru Bueni početkom 1870-ih. Pijedra Buena je bio čuveni argentinski pomorac. Sijarlo navodi da je bio široko priznat po svojim trgovačkim, humanitarnim i državotvornim aktivnostima, kao i po spasavanju života brojnih mornara iz celog sveta.

On i njegova posada 1873. bili su na ekspediciji s ciljem lova na pingvine radi ulja kada ih je zadesila nesreća i kada je „Espora“ doživela brodolom, navodi se u studiji.

- Pijedra Buena i njegova posada bili su brodolomci na ostrvu više od dva meseca pre nego što su uspeli da se vrate u Punta Arenas - rekao je Sijarlo.

Da bi preživeli, spasli su deo zaliha sa „Espore“ i izgradili novo plovilo - „Luisito“.

Tragovi brodolomaca

U nadi da će saznati više o pomorskoj istoriji ostrva Isla de los Estados, tim arheologa krenuo je u sklopu ekspedicije „Aquí hay dragones“ („Ovde ima zmajeva“).

Proveli su 10 dana na ostrvu, ali samo dva u zalivu Lakroa. Tim je morao pažljivo da planira svoje vreme, vodeći računa o satima dnevne svetlosti i nadolazećoj plimi. Surova klima ostrva ubrzo se pokazala na delu kada je nevreme primoralo njihove jedrenjake da isplove bez njih.

- Morali smo tamo da sačekamo brod argentinske mornarice kako bi nas ponovo ukrcao i vratio u Ušuaju (Argentina) - rekao je Sijarlo.

Pre povratka, tim je ponovo obišao dva dela trupa koje su ranije uočili prethodni istraživači. Zatim su otkrili novi, manji treći segment na severnoj strani zaliva, pišu istraživači.

Prema studiji, kamp se nalazio u podnožju strmog brda, pored potoka. Rasuti po površini bili su ostaci iz 19. veka, uključujući staklene perle, flašu, metalne limove i keramičku dugmad sa četiri rupe. Ostaci palubne prizme - staklenog bloka koji se koristio za propuštanje dnevne svetlosti sa palube broda - kao i šarka kormila sugerisali su da je reč o ostacima kampa brodolomaca.

Iako se mišljenja istraživača razilaze, lični zapisi Pijedra Buene ukazuju na to da je „Espora“ potonula u zalivu Frenklin, što potencijalno povezuje kamp brodolomaca s njim. Ipak, neki detalji se jednostavno ne uklapaju.

Oprečni podaci

Studija navodi da istorijski izvori nude oprečne podatke o tome koliko je temeljno „Espora“ bila rastavljena, a pronađeni ostaci trupa ne odgovaraju opisima broda koji je ogoljen radi delova. Pored toga, tim još nije locirao improvizovano brodogradilište gde su brodolomci izgradili „Luisito“.

Sada tim želi da analizira drvenu građu kako bi utvrdio da li ona potiče sa jednog ili sa više brodova i video da li kamp može definitivno da se poveže sa slavnim argentinskim pomorcem i njegovom posadom, navode istraživači.

- Mnogo toga treba uraditi u narednim godinama, kako na samom lokalitetu kampa, tako i na ostacima olupine koji se nalaze u zalivu - rekao je Sijarlo.

Proučavanje retko istraživane pomorske istorije ovog ostrva, uključujući povezivanje ostataka sa potencijalno poznatim pomorcima, može pomoći arheolozima da bolje razumeju kako su se mornari nosili sa opasnim okruženjem kada pisani izvori zaćute, navode autori.

Istorijski zapisi o brodolomima su brojni, rekao je Sijarlo, ali „dokumentarni izvori o životu i smrti u kampovima brodolomaca znatno su ređi“.

- Kao arheolozima, boravak na ovom izolovanom i divljem mestu omogućio nam je da osetimo ono što je mala grupa brodolomaca videla i doživela pre oko 150 godina - zaključio je Sijarlo.

(Telegraf Nauka/Phys.org)