Glinene pločice otkrile tajne učionica Vavilonskog carstva

Kada je reč o verskom obrazovanju u drevnom Vavilonskom carstvu, učenici su imali mnogo toga da nauče - od imena velikog broja bogova do njihovih božanskih karakteristika. Nova studija, objavljena u žurnalu Iraq, duboko je zaronila u drevne tekstove i sačuvane glinene pločice kako bi otkrila na koji način su se te tradicije podučavale u učionicama.

Poznavanje bogova i njihovog sveta bilo je jako važno jer je religija bila duboko ukorenjena u svakodnevni život i politiku Vavilona, piše Phys.org.

Preporučujemo

Učenici su učili o stotinama bogova, kao i o hramovima posvećenim njima i ritualima. Kada su dečaci iz aristokratskih porodica odlazili u školu da bi postali pisari, administratori ili sveštenici, religija je bila utkana u njihovo obrazovanje zajedno sa osnovnom pismenošću i tehničkim veštinama.

Međutim, za razliku od mnogih drugih tradicija, nije postojao poseban verski predmet niti jedna jedinstvena sveta knjiga, poput Biblije, oko koje bi se zasnivalo njihovo učenje. To je navelo dr Šanu Zeju sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu da se zapita kako se versko znanje zapravo sticalo.

Unutar vavilonske učionice

Da bi rekonstruisala prošlost, Zeja je analizirala sačuvane školske pločice sa klinopisom. Uporedila je školske zadatke iz gradova kao što su Vavilon i Nipur, prateći kako su se lekcije menjale napredovanjem učenika. Zatim je te školske vežbe povezala sa stvarnim aktivnostima koje su stručnjaci kasnije obavljali u svojim karijerama.

Njen opšti zaključak podržava prethodna istraživanja koja pokazuju da nije postojao poseban verski nastavni plan, što ju je navelo na zapažanje da „stoga nije bilo razlike između svetovnog i verskog obrazovanja“.

Kao što je uobičajeno u obrazovanju, učenici su učili prepisivanjem tekstova. Usvajali su imena božanstava, božanske karakteristike i sveta mesta ponovnim prepisivanjem spiskova reči, himni i priča. To je uključivalo i prepisivanje dugačkih lista božanskih imena.

Bogovi koji su oblikovali učionicu

Neki školski zadaci odražavali su regionalne tradicije i lokalni verski identitet. Na primer, nastavni plan koji se koristio u severno, Vavilonskom carstvu bio je usredsređen na glavni grad, Vavilon, i njegovog zaštitnika - boga Marduka. U međuvremenu, škole u južnom gradu Nipuru potpuno su izostavljale taj materijal, koncentrišući se umesto toga na sopstveno lokalno versko nasleđe i tradicije vezane za boga Ninurtu.

- U Vaviloniji prvog milenijuma pre nove ere bilo je ključno usaditi ovim budućim elitama ključna verovanja o centralnom značaju Marduka i Vavilona, prvobitno radi podrške zvaničnoj ideologiji carstva (u slučaju vladavine novovavilonskih kraljeva i, u manjoj meri, neoasirskih kraljeva koji su vladali Vavilonom), a kasnije kako bi se nastavilo prenošenje tradicionalnih vavilonskih religijsko-političkih vrednosti i znanja pod vlašću nemesopotamskih imperija Ahemenida i Seleukida, kao i kasnije – navedeno je u studiji.

Neki školski radovi u drevnoj Vaviloniji imali su dvostruku namenu. Učenici su ponekad pripremali pločice sa vežbama i posvećivali ih božanstvima u lokalnim hramovima.

A kada bi ti učenici vremenom postali savetnici, naučnici ili hramski stručnjaci, njihovo duboko versko znanje davalo im je autoritet da prilagođavaju tradiciju prema potrebi.

- Prilikom unošenja promena, stručnjaci su imali značajnu slobodu delovanja, čak i kada se to činilo u kraljevo ime – rekla je Zeja.

(Telegraf Nauka/Phys.org/Iraq)