Arapski dokument izvučen iz smeća otkrio nešto potpuno neočekivano: To je prvi dokaz o postojanju Kaškaša

Arapski dokument izvučen iz gomile smeća otkrio je nešto potpuno neverovatno – prvi dokaz o postojanju kralja Dongole smatranog legendarnom ili polulegendarnom, a ne stvarnom ličnošću.

Studija objavljena u Azania: Archaeological Research in Africa istražuje nove istorijske dokaze o jednom od najranijih vladara prekolonijalne Dongole.

Preporučujemo

Otkriće dokumenta u kome su izdavane naredbe u ime kralja Kaškaša, koji je ranije smatran polulegendarnom ličnošću, pruža dokaz o njegovom postojanju i detaljno opisuje njegove društvene interakcije, vladavinu i proces arabizacije Dongole u periodu Fundžistana, piše Phys.org.

Mračno doba Dongole

Dongola je nekada bila prestonica Makurije, hrišćanskog kraljevstva na prostoru današnjeg severnog Sudana. Međutim, do sredine 14. veka, ušla je u period koji je u sudanskoj istoriji poznat kao mračno doba, i više nije bila prestonica Makurije. Veoma se malo zna o naredna tri veka i postepenom periodu arabizacije i islamizacije drevne Nubije.

Autor studije Tomaš Baranjski, profesor Univerziteta u Varšavi, kaže da ova transformacija nije bila iznenadna.

- Nubija nije bila marginalna ili izolovana regija doline Nila, već ključni koridor koji je povezivao mediteranski svet sa podsaharskom Afrikom. Umesto da bude civilizacijski ćorsokak, Nubija je milenijumima funkcionisala kao dinamična zona kretanja ljudi, robe i ideja. Kroz Nubiju su prolazile dragocenosti poput zlata, slonovače i porobljenih ljudi, ali je ona takođe omogućavala razmenu manje opipljivih elemenata: tehnologija, religijskih uverenja i političkih modela – rekao je on i dodao:

- Nubijske zajednice nisu bile pasivni primaoci spoljnih uticaja; one su aktivno oblikovale i prilagođavale tokove koji su prolazili kroz ovaj koridor. Ova duga istorija razmene pomaže nam da razumemo kasnije kulturne transformacije u regionu, uključujući arabizaciju i islamizaciju. To nisu bili nagli prekidi, već deo mnogo starijeg obrasca interakcije, pregovaranja i adaptacije koji je karakterisao Sudan kroz istoriju.

Kako je Dongola ulazila u mračno doba, postepeno se smanjivala sve dok nije obuhvatala samo centralnu citadelu i njenu neposrednu okolinu. Postoji nekoliko pomena grada i njegovih vladara, uključujući fragmentarne reference na čoveka po imenu Kaškaš, za koga se u delu Kitāb al-Ṭabaqāt, biografskom rečniku iz 19. veka sastavljenom na osnovu usmenih predanja o sudanskim svetim ljudima, kaže da je pradeda šeika Hilalija, sina Muhameda bin Isa Suvar al-Dahaba („Zlatna narukvica“), i danas jedne od najvažnijih svetih figura u Sudanu.

Od kralja Kaškaša do Hidra

Projekat „Urbane metamorfoze zajednice srednjovekovne afričke prestonice“ (UMMA) 2018. pokrenuo je novo poglavlje u istraživanju prošlosti Dongole, uključujući ispitivanje citadele i njene okoline.

Istraživači su iskopali zgradu A.1, koja je prema lokalnom usmenom predanju bila rezidencija kraljeva Dongole. Pored pronalaska raznih materijala povezanih sa elitnim krugovima, uključujući pamuk, lan, svilu, kožne cipele, predmete od slonovače, dršku bodeža od nosorogovog roga i zlatni prsten, pronađena su i 23 nova arapska teksta, uključujući naredbu kralja Kaškaša izvučenu iz gomile smeća.

Naredba glasi: „Od kralja Kaškaša Hidru, sinu ŠHDT/ŠHB(T?). Čim Muhamed el Arab dođe kod tebe, uzmi od njega tri ʾRDWYĀT i daj mu ovcu i njeno potomstvo, i preuzmi od Abd el Džabira ovcu i njeno potomstvo; i predaj ih njihovom gospodaru bez odlaganja. Ne oklevaj! Ovo je moje pismo/odgovor tebi. Njegov pisar Hamad ga je napisao. Pozdrav. I ti, Hidre, daj Abd el Džabiru tri pamučne tkanine i jednu kapu (ili tri pamučna pokrivala za glavu) i preuzmi ovcu i njeno potomstvo za njihovog gospodara.“

Stara Dongola

Ovaj dokument na arapskom potvrđuje postojanje kralja Kaškaša i pruža dokaz o najranijem poznatom postsrednjovekovnom vladaru Dongole. Analiza teksta nudi lingvističke uvide, otkrivajući da pisar nije bio potpuno pismen na klasičnom arapskom jeziku; koristio je prisvojne zamenice bez razlikovanja broja ili roda, uz zbijena slova koja više podsećaju na kolokvijalni govor nego na klasični arapski. Pismo otkriva kako je arapski postajao primarni pisani jezik kraljevskog dvora, iako verovatno još nije bio usvojen kao maternji jezik grada, navodi Phys.org.

Nadalje, tekst opisuje razmenu dobara i odražava šire obrasce recipročnog darivanja dokumentovane u savremenim izvorima iz perioda Funidžistana. Među tim darovima bila je i potencijalna kapa, koja je u Nubiji obično bila rezervisana samo za vladare i članove najvišeg plemstva.

Baranjski napominje da bi moglo uslediti još otkrića.

- Preliminarna analiza pisama iz zgrade A.1 sugeriše jasne obrasce u cirkulaciji korespondencije, ukazujući na koherentnu komunikacionu mrežu. Ova mreža je obuhvatala ne samo versku i administrativnu elitu grada, već verovatno i vođe nomadskih grupa koje su čuvale stada u okolnim regionima – rekao je on i dodao:

- Otkriće ovog naizgled neupadljivog parčeta papira, kada se postavi u širi kontekst kulture darivanja i tradicionalnog kraljevskog pokroviteljstva koje je upravljalo lokalnom mikropolitikom, pruža upečatljiv primer kako arheološki terenski rad nastavlja da proizvodi materijal koji premošćuje jaz između materijalne kulture i pisane istorije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)