Detektivska istraga otkrila istinu o kralju koji je promenio istoriju Evrope

Istorijski dokument sa potpisom kralja Otona I Velikog, vladara koji je pobedom nad Mađarima 955. godine zaustavio Veliku seobu naroda i promenio istoriju Evrope, ponovo je analizirao engleski istoričar. Istina koju je otkrio bila je iznenađenje – zapis je nastao 8 godina kasnije nego što se to mislilo više od jednog veka, saopštio je Univerzitet u Ekseteru.

Povelja Otona I, nemačkog vladara, kojom poklanja velika imanja svojoj crkvi u Falerslebenu za „spas duše“ njegove kraljice Edite više od jednog veka datirana je na 942. godinu. Međutim, ono što je uvek bilo predmet debata je to što je Edita, ćerka engleskog kralja Edvarda i unuka Alfreda Velikog, u tom trenutku i dalje bila u životu.

Preporučujemo

U istom dokumentu kralj Oton posvećuje deo zemlje za dobrobit njegovog sina Liudolfa. Razlika u izrazima nagoveštava da je Edita mrtva, a Liudolf živ.

Istoričar sa Odeljenja za istoriju i arheologiju Univerziteta u Ekseteru proučio je ponovo ovaj dokument i pronašao je dokaz da je nastao 950. godine, 8 godina kasnije i 4 godine nakon Editine smrti.

- Datiranje srednjovekovnih dokumenata predstavlja izazov za istoričare jer se još nije koristio gregorijanski kalendar. Kada sam počeo da proučavam ovu povelju za samo nekoliko minuta shvatio sam da su je istoričari pogrešno datirali. Ona zaista jeste počast pokojnoj kraljici i njihovom sinu – rekao je profesor Livaj Rouč, ekspert za zapadnoevropsku istoriju srednjeg veka.

Dokument je jedan od 540 koje profesor Rouč proučava i veruje se da ga je napisao jedan od visokorangiranih pisara sa Otonovog dvora. Na dokumentu postoji zapis koji ukazuje na 966. godinu. Međutim, ovo je istoričarima bilo čudno jer je Oton 962. postao car Svetog rimskog carstva i ne bi potpisao povelju titulom kralj. Pruski istoričar Teodor Sikel pre više od jednog veka predložio je da je dokument nastao 942.

- Ovo nije uobičajeni kraljevski dokument. Govori se o spasu duše i brizi vladara za suprugu i sina. Zbog toga su istoričari mislili da je reč o dokumentovanju bolesti ili krize – naveo je prof. Rouč.

Edita je bila članica kraljevske kuće Veseksa i udala se za Otona 929/930. On je šest godina kasnije postao kralj, a ona kraljica, koja mu je rodila dvoje dece. Umrla je iznenada 946. Uprkos tome što se kasnije ponovo ženio, Oton je posle smrti sahranjen sa prvom suprugom.

Prof. Rouč je našao nekoliko važnih znakova koji ukazuju da je dokument nastao 950. Ti znakovi su bili isti kao u drugom dokumentu iz te godine, što ukazuje da ga je napravio isti pisar.

Otona I istoričari smatraju jednim od najznačajnijih vladara Evrope u 10. veku, a taj status je stekao ključnom pobedom nad Mađarima na Leškom polju 955. godine, čime je završena Velika seoba naroda. On je 962. godine krunisan za „rimskog imperatora“ u Rimu, tj. prvog cara Svetog rimskog carstva, čime je pokušao da spoji tradicije Rimske imperije i Franačkog carstva.

(Telegraf Nauka/University of Exeter)