Da li je ova knjiga kriva za egzekucije 45.000 ljudi? Lov na veštice širio se zbog priručnika i veza u društvu

Obračun sa osobama optuženim za natprirodne rituale trajao 3 veka

Suđenja vešticama postala su veoma česta u Evropi na samom kraju srednjeg veka možda zbog jednog od najvažnijih izuma u istoriji – pojave štamparske mašine 1450. godine, smatraju istraživači sa Instituta Santa Fe. Štampanje priručnika za lov na veštice, posebno knjige „Malleus Maleficarum“ ili „Veštičijeg čekića“ iz 1487, imalo je ključnu ulogu u progonu osoba optuženih za natprirodne rituale koji je trajao skoro tri veka, saopštio je Institut Santa Fe.

Štampanje priručnika za lov na veštice i uticaj društva – posmatranje kako se s ovom „opasnošću“ nose gradovi u susedstvu – bili su presudni u tome da li će neko mesto započeti okršaj sa veštičarenjem, navodi se u studiji objavljenoj u Theory and Society.

Preporučujemo

- Gradovi nisu donosili odluke u izolaciji. Oni su posmatrali šta rade njihovi susedi i učili su iz tih primera. Kombinacija novih ideja iz ovih knjiga i uticaj okolnih suđenja stvarali su savršene uslove za širenje progona – rekla je Keris Doten-Snitker, postdoktorand na Institutu Santa Fe i glavni autor studije.

Suđenja vešticama raširila su se centralnom Evropom krajem 15. veka i trajala su skoro 300 godina, a na sudovima se našlo skoro 90.000 ljudi, a pogubljeno je oko 45.000, navode naučnici. Verovanje u veštice i natprirodne sile bilo je deo evropske kulture vekovima, ali sistematski progon iz ovog perioda je bez presedana.

Kako kaže Doten-Snitkerova, razvoj štampe omogućio je širenje ideja o veštičarenju koje su prethodno bile ograničene na male intelektualne krugove, poput teologa i lokalnih inkvizitora. Najozloglašenije od ovih dela – „Malleus maleficarum“ katoličkog sveštenika Hajnrika Kramera – bilo je praktičan vodič za identifikovanje i saslušavanje veštica, kao i suđenje njime. Doter-Snitkerova objašnjava da kada je ovaj priručnih počeo da se štampa i preštampava, pružio je okvir lokalnim vlastima za obračun sa natprirodnim u njihovim zajednicama.

Naučnici su za istraživanje koristili i starija istraživanja o ekonomskim i ekološkim faktorima u tom periodu, ali su se fokusirali na to kako su se nove ideje o veštičarenju širile preko društvenih i trgovačih mreža, pa su uticale na ljude.

Analizirali su vreme kada su suđenja vešticama započeta i pratili priručnike o lovu na veštice iz 553 grada u centralnoj Evropi između 1400. i 1679, kada je broj suđenja naglo opao. Njihova otkrića sugerišu da je svako novo izdanje knjige „Malleus maleficarum“dovodilo do skoka u broju suđenja. Međutim, nije samo štamparska mašina dovodila do odluke o ovim suđenjima, već i uticaj okolnih gradova.

Kada bi jedan grad prihvatio savete iz knjige „Malleus maleficarum“ pratili su ih gradovi iz okruženja. Doten-Snitkerova i njene kolege nazvale su taj proces idejna difuzija, a on nije bio brz jer je često gradovima i varošima bilo potrebno neko vreme da prihvate nove ideje, pa onda da ideje o borbi sa vešticama pretvore u praksu. Međutim, kad bi ideja bila prihvaćena, ona se širila kontinentom.

- Ovaj proces prihvatanja suđenja vešticama nije mnogo različit od toga kako danas moderne vlade prihvataju nove zakone. Često sve počne promenom ideja, onda se to gura kroz društvene veze, a vremenom te ideje puste korenje i promene ponašanje celog društva – rekla je Doten-Snitkerova.

(Telegraf Nauka/Santa Fe Institute)