Nisam znala za kletvu, pa sam dobila rak dojke! Vraćam ukradeno kamenje: Šokantno pismo stiglo u razoreni grad

Direktor Arheološkog parka objavio neverovatnu poruku žene koja je odnela kamenčiće iz Pompeje, pa se pokajala nakon teške bolesti

„Nisam znala za kletvu. Nisam znala da ne smem da uzmem kamenčiće. U roku od godinu dana dobila sam rak dojke. Ja sam mlada i zdrava žena, a doktori kažu da je to bila samo ‚loša sreća‘. Molim vas prihvatite moje izvinjenje i ove komade“.

Šokantno pismo sa ovom porukom i tri kamenčića stiglo je ovog meseca do čuvenog nalazišta, a sa javnošću ih je na platformi Iks (Tviter) podelio Gabrijel Zuhatrigel, generalni direktor Arheološkog parka Pompeje, piše IFLScience.

Preporučujemo

Ovo nije ni prvo, a verovatno ni poslednje slično pismo u kome se vidi da turisti koji veruju u kletvu Pompeje vraćaju ukradene artefakte ne bi li umilostivili „više sile“.

Slavnu turističku destinaciju, koja se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, godišnje poseti oko tri miliona turista, a iz nje je do sada ukradeno više stotina predmeta. Zbog verovanja u kletvu Pompeje, mnogi od tih predmeta su kasnije vraćeni, a u jednom trenutku je čak i održana izložba „ukletih predmeta“.

Antički rimski grad Pompeja razoren je u erupciji vulkana Vezuv 24. avgusta 79. godine. Ipak, zahvaljujući vulkanskom pepelu i lavi, koji su poubijali stanovnike, ali očuvali građevine, ovo nalazište pruža neverovatan uvid u život ljudi u Rimskom carstvu. Otkako je otkriveno krajem 18. veka ono je u velikoj meri promenilo shvatanja o svakodnevici antičkog doba, ali i rimskoj umetnosti prepunoj erotike. Upravo ta erotska umetnost mnogima je bila opravdanje za tezu, popularisanu u holivudskim filmovima sredinom 20. veka, da je erupcija Vezuva bila „Božja kazna“ za grad ogrezao u pervezijama.

Kako je 2020. pisao Gardijan, Kanađanka identifikovana samo kao Nikol poslala je u Pompeju dva komadića mozaika, jedan parčić amfore i keramike uz pismo u kojem ne imala sličnu ispovest:

„Molim vas, uzmite ih nazad. Naučila sam lekciju i molim Boga za oproštaj. Imam 36 godina i već dva puta sam imala rak dojke. Poslednji put završeno je dvostrukom mastektomijom. Moja porodica imala je i finansijske probleme. Dobri smo ljudi i ne želimo da ova kletva pogodi celu porodicu ili moju decu.“

U Pompeju je u to vreme stigao još jedan paket iz Kanade sa porukom: „Predmete smo uzeli ne razmišljajući o bolu i patnji koje su ove jadne duše osetile tokom erupcije Vezuva i njihove grozne smrti. Izvinjavamo se, oprostite nam na našem lošem izboru. Neka njihove duše počivaju u miru.“

Prošlog januara žurnal SEQUITUR objavio je naučni rad Rouen Mari „Kletve kao način kontrole gomile: Turistički folklor u Pompeji“.

- Turistički folklor predstavlja primećeni fenomen nesreća na koje naiđu turisti koji kradu sa nalazišta ili ih vandalizuju, a mit održavaju lokalni stanovnici ili čuvari ovih nalazišta. Često ove mitove iz turističkog folkora podstiču ili čak izmišljaju čuvari kako bi sprečili krađe – navela je ona.

Kao poseban primer turističkog folklora ona naznačava upravo Pompeju kao mesto „mračnog turizma“, povezano sa smrću i traumom.

- Luana Toniolo, zvaničnik Arheološkog parka Pompeja, procenjuje da je oko 200 predmeta vraćeno u Pompeju poslednjih 10 godina zbog potencijalne kletve. Da bi upozorili posetioce da ne kradu, oni su čak organizovali i izložbu sa primerima ovog turističkog folklora. Iako je svrha izložbe antropološka, jasna je i njena glavna poruka: Ne kradite iz Pompeje ili… - navodi Marijeva.

(Telegraf Nauka/IFLScience/Guardian/SEQUITUR)