Drevne cigle otkrivaju misterioznu anomaliju magnetnog polja: Imena vladara Mesopotamije ključ datiranja

Tim istraživača ispitao je 32 glinene cigle sa imenima mesopotamskih vladara otkrivene na arheološkim nalazištima u današnjem Iraku

Drevne cigle sa imenima kraljeva Mesopotamije dale su naučnicima važan uvid u misterioznu anomaliju u Zemljinom magnetnom polju pre oko 3.000 godina, saopštio je Univerzitetski koledž Londona. U studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) oni su opisali kako su promene u magnetnom polju ostale zabeležene u zrnima oksida gvožđa unutar glinenih cigli i kako su naučnici rekonstruisali promene zahvaljujući imenima vladara na njima.

Tim se nada da će korišćenje „arheomagnetizma“, kojim se traga za znakovima Zemljinog magnetnog polja u arheološkim ostacima poput drevnih cigli sa imenima vladara, pomoći u boljem datiranju drevnih predmeta.

Preporučujemo

Radioaktivni ugljenik i organski materijal

- Često zavisimo od metoda datiranja poput radioaktivnog ugljenika u istraživanju drevne Mesopotamije. Međutim, neki ostaci poput drevnih cigli i keramike ne mogu lako da se datiraju jer nemaju organski materijal. Ovaj rad pomaže u stvaranju hronološke osnove koja će omogućiti drugima da koriste arheomagnetizam za preciznije datiranje - rekao je Mark Altavil, profesor Instituta za arheologiju Univerzitetskog koledža Londona.

Zemljino magnetno polje slabi i jača tokom vremena, a promene stvaraju jedinstveni otisak na mineralima osetljivim na magnetno polje.

Tim je analizirao latentni magnetni potpis u zrnima oksida gvožđa u 32 glinene cigle sa arheoloških nalazišta Mesopotamije, na prostoru današnjeg Iraka. Jačina planetnog magnetnog polja utisnuta je u minerale kada su cigle napravljene, pre više hiljada godina.

U vreme nastanka svaka cigla imala je ime trenutnog kralja, čije vreme vladavine je uglavnom već utvrđeno. Utisnuto ime i izmerena jačina magnetnog polja u zrnima oksida gvožđa daje istorijsku mapu promena u jačini Zemljinog magnetnog polja.

Geomagnetne anomalije gvozdenog doba u Levantu

Istraživači su, navodi se, uspeli da potvrde postojanje „geomagnetne anomalije gvozdenog doba u Levantu“, kada je, između 1050. i 550. godine pre nove ere, Zemljino magnetno polje bilo neočekivano jako na prostorima današnjeg Iraka. Dokazi ove anomalije detektovani su i u Kini, Bugarskoj i na Azorima, ali je bilo malo dokaza iz ovog dela Bliskog istoka.

- Poređenjem drevnih ostataka sa onim što znamo o nekadašnjim karakteristikama magnetnog polja, možemo da procenimo starost svakog predmeta koji je zagrejan u starom veku – rekao je Metju Hauland, profesor Državnog univerziteta Vičite, u SAD, i glavni autor studije.

Da bi izmerili zrna oksida gvožđa, tim je izvlačio sitne fragmente iz okrnjenih delova cigli i koristio magnetometar da precizno izmeri te fragmente.

Mapiranje promena u Zemljinom magnetnom polju tokom vremena, ovi podaci daju arheolozima novi alat u datiranju.

Osim toga, dodatna korist arheomagnetizma je to što može da pomogne istoričarima da tačnije odrede vreme vladavine nekih vladara. Iako su za većinu njih poznati raspored period vladavine, oko nekih tačnih godina i dalje postoje neslaganja zbog manjkavosti istorijskih izvora.

Nagle promene u vreme Navuhodonosora II

Tim je otkrio i da je u pet uzoraka, napravljenih tokom vladavine novovavilonskog kralja Navuhodonosora II (630-561. pre nove ere), Zemljino magnetno polje dramatično promenjeno u kratkom vremenskom periodu, što dodaje dokaze hipotezi da su rapidni skokovi u intenzitetu mogući.

- Geomagnetno polje je jedan od najmisterioznijih fenomena u geološkim naukama. Dobro datirani arheološki ostaci iz Mesopotamije, posebno cigle da imenima kraljeva, daju nam mogućnost bez presedana da proučavamo promene u magnetnom polju – rekla je Liza Toks, profesorka Instituta za okeanografiju Skrips.

(Telegraf Nauka / UCL News)