„Petak 13. ovog puta je veoma dobar dan“: Raketa SpejsEks Dragon lansirana sa Floride
Četvoročlana posada misije Crew-12 poletela je sa Floride u letelici SpejsEks Dragon. Raketa je lansirana u 11.17 i leti brzinom većom od brzine zvuka. Kako je saopštila komanda u 11.20, let je ušao u fazu 2, a buster se vraća na Zemlju dok Dragon leti ka orbiti.
Preporučujemo
Naučnici zatečeni snimcima iz letelice: Pogledajte kako izgleda najveći vodopad ikada - nalazio se na Marsu
„To je žrtvovanje zdravlja i budućnosti“: Trampova EPA ukinula naučni nalaz, evo šta o tome kažu naučnici
Posle 9 minuta i 50 sekundi letelica Dragon odvojila se od rakete Falcon 9.
- Petak 13. ovog puta je veoma dobar dan. Posada Crew-12 je u orbiti - objavila je komanda leta.
Oko 45 minuta nakon poletanja astronauti su se našli u bestežinskom stanju.
Astronauti su krenuli na osmomesečno putovanje do Međunarodne svemirske stanice, do koje bi trebalo da stignu sutra. U orbiti će sprovoditi različita istraživanja.
Posada je poletela sa Kompleksa za lansiranje 40 u bazi Svemirskih snaga Kejp Kanaveral na Floridi u letelici SpaceEks Dragon pod nazivom „Freedom“ (Sloboda). Ova letelica je prethodno učestvovala u misijama SpaceEksa Crew-4 i Crew-9, kao i u privatnim misijama Axiom 2 i 3.
Lansiranje je odlagano dva puta zbog vremena. Prvobitni let bio je najavljen za sredu, ali je pomeren za četvrtak i na kraju za petak.
Bakterije, tečnosti i zdravlje biljaka
Astronautkinja NASA Džesika Mir je komandir leta, a astronaut NASA Džek Hatavej pilot. Na misiji sa njima su i astronautkinja ESA Sof Adeno, Francuskinja, kao i ruski kosmonaut Andrej Fedjajev, oboje specijalisti misije. Posada misije Crew-12 pridružiće se članovima Ekspedicije 74, koji se već nalaze na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Tokom osmomesečnog boravka u orbiti članovi misije Crew-12 će sprovoditi različite naučne eksperimente kako bi unapredili istraživanja i tehnologiju za buduće misije na Mesec i Mars, što će biti od koristi i čovečanstvu na Zemlji, objavila je NASA. Ova istraživanja uključuju proučavanje bakterija koje izazivaju upalu pluća radi poboljšanja lečenja, generisanje intravenskih tečnosti po potrebi za buduće svemirske misije, automatizovano praćenje zdravlja biljaka, ispitivanje interakcija biljaka i mikroba koji fiksiraju azot radi unapređenja proizvodnje hrane u svemiru, kao i istraživanje uticaja fizičkih karakteristika na protok krvi tokom svemirskog leta.
Džesika Mir
Ovo će biti drugi let na Međunarodnu svemirsku stanicu za Džesiku Mir, koja je izabrana za astronauta 2013. godine. Rodom iz Karibua u Mejnu, diplomirala je biologiju na Univerzitetu Braun, master diplomu svemirskih studija na Međunarodnom svemirskom univerzitetu i doktorat iz morske biologije na Institutu za okeanografiju Skrips u San Dijegu. Na svom prvom letu, Mir je provela 205 dana kao inženjer leta u Ekspediciji 61/62 i učestvovala u prve tri isključivo ženske svemirske šetnje sa koleginicom Kristinom Kuk, provodeći ukupno 21 sat i 44 minuta van stanice. Od tada je obavljala različite uloge, uključujući asistentkinju šefa astronauta za komercijalne posade (SpaceEks), zamenicu u Odeljenju za integraciju letova i asistentkinju šefa astronauta za sistem ljudskog sletanja.
Džek Hatavej
Džek Hatavej, komandir u Mornarici SAD, izabran je za astronauta u okviru klase kandidata za astronaute 2021. godine. Ovo će mu biti prvi let u svemir. Rodom iz Saut Vindzora u Konektikatu, diplomirao je fiziku i istoriju na Pomorskoj akademiji SAD, a master diplome iz dinamike leta i nacionalne bezbednosti stekao je na Univerzitetu Krenfild i Ratnom koledžu Mornarice SAD. Hatavej je takođe završio školu za test-pilote Empire 2011. godine. U vreme izbora, bio je raspoređen na nosaču aviona USS Truman kao budući izvršni oficir 81. eskadrile jurišnih lovaca. Sakupio je više od 2.500 sati leta u 30 različitih tipova letelica, uključujući više od 500 sletanja na nosač aviona i 39 borbenih misija.
Sofi Adeno
Misija Crew-12 biće prvi svemirski let za Sofi Adeno. Pre nego što je izabrana za astronautkinju ESA 2022. godine, Adeno je diplomirala inženjerstvo na ISAE-SUPAERO u Tuluzu, specijalizujući se za dinamiku leta letelica. Takođe je stekla master diplomu iz inženjerstva ljudskih faktora na Tehnološkom institutu Masačusetsa (MIT) u Kembridžu. Nakon master studija, radila je kao inženjer dizajna kokpita helikoptera u kompaniji Airbus Helicopters, a kasnije je služila kao pilot u službi traganja i spasavanja u vazduhoplovnoj bazi Kazo od 2008. do 2012. godine. Potom se pridružila eskadrili za transport visokih zvaničnika u Vijakubleu i služila kao vođa formacijskih letova od 2012. do 2017. Između 2019. i 2022. radila je kao eksperimentalni probni pilot helikoptera u centru Kazo pri DGA (Francuska agencija za odbrambene nabavke). Ima više od 3.000 sati leta na 22 različita tipa helikoptera. Ona je tek druga francuska astronautkinja u svemiru.
Andrej Fedjajev
Za Andreja Fedjajeva će ovo biti drugi dugotrajni boravak na orbitalnoj laboratoriji. Diplomirao je na Vojnom vazduhoplovnom institutu u Krasnodaru 2004. godine, specijalizujući se za eksploataciju vazduhoplova i organizaciju vazdušnog saobraćaja, stekavši zvanje inženjera-pilota. Pre nego što je izabran za kosmonauta, služio je kao zamenik komandira jedinice aviona Iljušin-38 u regionu Kamčatke, sa više od 600 sati leta.
Fedjajev je 2012. godine izabran u korpus kosmonauta Centra za obuku kosmonauta Gagarin, a od 2014. radi kao kosmonaut-testiratelj. Godine 2023. leteo je na Međunarodnu svemirsku stanicu kao specijalista misije tokom misije Crew-6, provevši 186 dana u orbiti kao inženjer leta Ekspedicije 69. Za svoja dostignuća odlikovan je titulom Heroja Ruske Federacije i medaljom Jurija Gagarina.
Planirani let
Nakon poletanja, Falcon 9 će ubrzati Dragon do brzine od približno 28.000 kilometara na sat. Kada uđu u orbitu, posada će zajedno sa kontrolom misije NASA i SpaceEks pratiti seriju manevara koji će voditi Dragon do porta modula Harmony koji je okrenut ka svemiru. Letelica je dizajnirana da pristane autonomno, ali posada može njome upravljati ručno ako bude potrebno.
Nakon pristajanja, članovima misije Crew-12 dobrodošlicu će poželeti tročlana posada Ekspedicije 74, uključujući astronauta Krisa Vilijamsa i kosmonaute Roskosmosa Sergeja Kud-Sverčkova i Sergeja Mikajeva.
Tokom boravka na svemirskoj stanici, Crew-12 će u julu dočekati letelicu Sojuz sa tri nova člana posade: astronautom Anilom Menonom i kosmonautima Pjotrom Dubrovom i Anom Kikinom. Takođe će se oprostiti od Sojuza koji će vratiti Vilijamsa, Kud-Sverčkova i Mikajeva. Očekuje se i dolazak letelica Dragon, Roskosmos Progress i Northrop Grumman Cygnus XL radi snabdevanja stanice.
Međunarodna svemirska stanica
Već više od 25 godina ljudi kontinuirano žive i rade na Međunarodnoj svemirskoj stanici, unapređujući naučno znanje i ostvarujući istraživačke proboje koji nisu mogući na Zemlji. Stanica je ključni poligon za NASA kako bi razumela i prevazišla izazove dugotrajnih svemirskih letova i proširila komercijalne mogućnosti u niskoj Zemljinoj orbiti. Dok se komercijalne kompanije fokusiraju na pružanje usluga transporta ljudi u svemir u okviru snažne ekonomije u niskoj Zemljinoj orbiti, NASA usmerava svoje resurse na misije u duboki svemir ka Mesecu u okviru kampanje Artemis, kao pripremu za buduće ljudske misije na Mars.
(Telegraf Nauka/NASA)
Povezane vesti
Zašto NASA tri godine nije popravila curenje goriva na raketi za let do Meseca?
Moraće da se menjaju udžbenici: Najveća planeta Sunčevog sistema manja je nego što se mislilo
NASA ponovo odložila let do Meseca: Pojavili se problemi tokom probe
Kompanija Džefa Bezosa zaustavlja letove rakete Nju Šepard: Okreću se sletanju na Mesec
Video: Ključna godina za Nikolu Teslu
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
