Dokazi o neravnomernoj distribuciji vode na Mesecu ukazuju na sudar

Analiza lunarnih materijala sa daleke strane Meseca pokazuje da naš prirodni satelit ima manje vode na strani koja je stalno okrenuta od Zemlje.

Ovi podaci su prilično zanimljivi. Površine dve hemisfere Meseca se upadljivo razlikuju jedna od druge. Daleka strana ima mnogo kraterskih ožiljaka, a bliska strana mnogo velikih, ravnih , bazaltnih mora, ili ravnica, stvorenih rasprostranjenom vulkanskom aktivnošću u dalekoj prošlosti.

Preporučujemo

Ta razlika predstavlja neobičnu zagonetku. Hemisferska razlika u unutrašnjem sastavu Meseca bi mogla doprineti objašnjenju raznolike spoljašnjosti.

„Količina vode u lunarnom omotaču daje uvide u modele nastanka Meseca putem ogromnog udara i ima bitnu ulogu u kristalizaciji okeana lunarne magme i kasnijem magmatizmu i dugotrajnom vulkanizmu“, kažu naučnici iz Kineske akademije nauka.

Trenutni najbolji model nastanka Meseca počinje sa ogromnim sudarom pre više od 4,5 milijardi godina. Planetezimal veličine Marsa, nazvan Teja, udario je u mladu Zemlju tokom najranije epohe solarnog sistema, razbacujući fragmente koji su se spojili u Zemljinoj orbiti formirajući Mesec.

Neko vreme je Mesec bio mekan u unutrašnjosti. Ogromna količina magme je izašla na stranu okrenutu ka Zemlji formirajući lunarna mora. Taj proces se desio pre 3,9 do 3,1 milijardu godina. Relativno odsustvo mora na dalekoj strani Meseca je upadljiva razlika.

Kora na strani okrenutoj ka Zemlji je tanja, što je povezano sa neravnomernim hlađenjem – toplota od Zemlje je održavala blisku stranu toplijom dok su se dva tela hladila od vreline formiranja. Možda bi još nešto moglo biti u igri, i kad je kineska misija Čange 6 postala prva koja je donela uzorke sa daleke strane Meseca na Zemlju – čovečanstvo je konačno imalo materijal potreban za proučavanje Mesečevog raznorodnog hemijskog sastava.

Ranije studije su pokazale da je distribucija vode u unutrašnjosti Meseca prilično heterogena, sa varijacijama od jednog do 200 mikrograma po gramu, uglavnom zaključeno na osnovu materijala sakupljenog u oblasti PKT na bliskoj strani Meseca, regionu bogatom kalijumom, fosforom i retkim zemnim mineralima.

Ranija analiza kaže da je mehanizam formiranja putem ogromnog udara možda proizveo osmotrene asimetrije na Mesecu. Jedan mogući marker su hemijska bogatstva, sa manje vode očekivane na dalekoj strani.

Nema mnogo bazalta na dalekoj strani, ali je džinovski basen Južni pol-Ejtkin, odakle je misija Čange 6 sakupila minerale, jedan izuzetak.

Istraživači su izveli skenirajuću elektronsku mikroskopiju i elektronsku mikroanalizu, posebno tragajući za tragovima hidratacije u mineralima kao što su olivin i ilmenit zarobljeni u bazaltu.

Rezultati su pokazali da izvor magme koja je stvorila bazalt u basenu Južni pol-Ejtkin uopšte nema mnogo vode – samo oko 1-1,5 mikrograma po gramu stene.

Moguće je da postoji drugi razlog za ovu relativnu suvoću u poređenju sa bliskom stranom. Basen zauzima četvrtinu Mesečeve površine; udar koji ga je proizveo bio bi prilično strašan. Možda je, kažu naučnici, taj udar gurnuo gomilu materijala ka bliskoj strani.

Takođe je moguće da su drugi delovi unutrašnjosti daleke strane vlažniji. Uostalom, radi se o samo jednom uzorku.

Ipak, nalazi su barem zasad u skladu sa dokazima koje očekujemo za formiranje putem ogromnog udara. Sad treba samo da uzmemo još uzoraka sa Meseca.

(Telegraf Nauka/Science Alert)