Otkriven par belih patuljaka na pragu naše galaksije, osuđenih na propast u dalekoj budućnosti

Astronomi sa engleskog Univerziteta Vorik otkrili su prvi binarni sistem belih patuljaka, koji će eksplodirati kao supernova tipa 1a.

Krajnje redak, kompaktan binarni zvezdani sistem velike mase, otkriven je na udaljenosti od otprilike samo 150 svetlosnih godina. Te dve zvezde su na putanji sudara koji će predstavljati eksploziju supernove tipa 1a – deset puta sjajniju nego Mesec na noćnom nebu.

Preporučujemo

Supernove tipa 1a su specijalna klasa kosmičkih eksplozija, koje se koriste kao „standardne sveće“ za merenje udaljenosti između Zemlje i njihovih matičnih galaksija. Dešavaju se kad beli patuljak (gusto preostalo jezgro zvezde) akumulira previše mase, ne može da izdrži sopstvenu gravitaciju i eksplodira.

Odavno se teorijski pretpostavlja da su dva orbitirajuća bela patuljka uzrok većine eksplozija supernova tipa 1a. U bliskoj orbiti, masivniji beli patuljak postepeno akumulira materijal od svog partnera, što dovodi do ekplozije te zvezde (ili obe zvezde).

Sad je ne samo prvi put otkriven takav sistem, već je kompaktan par belih patuljaka otkriven na pragu Mlečnog puta.

„Godinama je anticipiran neki lokalni i masivni binarni sistem belih patuljaka. Međunarodni tim astronoma je odmah po otkriću pratio ovaj sistem pomoću nekih od najvećih optičkih teleskopa na svetu da bi se tačno utvrdilo koliko je kompaktan“, kažu istraživači.

Pošto udaljenost između te dve zvezde iznosi samo šezdeseti deo udaljenosti između Zemlje i Sunca, brzo je postalo jasno da je otkriven prvi binarni sistem belih patuljaka koji će nesumnjivo proizvesti supernovu tipa 1a u vremenskom okviru bliskom starosti univerzuma.

Novi sistem ima najveću masu potvrđenu u toj vrsti – ukupno 1,56 masa Sunca. Sa tako velikom masom, zvezde će neminovno eksplodirati. Eksplozija se, međutim, ne očekuje u narednih 23 milijarde godina, i uprkos tome što je vrlo blizu našeg solarnog sistema – ova supernova neće ugroziti našu planetu.

Trenutno, beli patuljci opušteno kruže jedan oko drugog u orbiti koja traje duže od 14 sati. Tokom milijardi godina, radijacija gravitacionih talasa će izazvati približavanje dve zvezde tako da će se, na ivici događaja supernove, kretati toliko brzo da će orbita trajati samo 30-40 sekundi.

„Ovo je vrlo značajno otkriće – takav sistem na pragu naše galaksije ukazuje da su oni relativno uobičajeni. Inače bismo morali da gledamo mnogo dalje, pretražujući veću oblast naše galaksije da ih pronađemo“, kažu istraživači.

„Pronalazak ovog sistema, pak, nije kraj priče. Naša potraga za pretečama supernova tipa 1a još traje i očekujemo dalja uzbudljiva otkrića u budućnosti. Malo po malo se približavamo rešenju misterije porekla eksplozija tipa 1a“.

Prilikom događaja supernove, masa će preći sa jednog patuljka na drugog, dovodeći do retke i složene eksplozije supernove putem četvorostruke detonacije. Površina patuljka čija masa se povećava detonira na mestu akumulacije materijala, izazivajući eksploziju jezgra. To izbacuje materijal u svim pravcima, udarajući u drugog belog patuljka i uzrokujući ponavljanje procesa sa trećom i četvrtom detonacijom.

Eksplozije će potpuno uništiti čitav sistem, sa nivoima energije koji su bilionima puta viši nego u slučaju najsnažnije nuklearne bombe.

Ova supernova će se za više milijardi godina pojaviti kao veoma sjajna tačka svetlosti na noćnom nebu. Neki od najblještavijih objekata će izgledati prigušeno u poređenju s njom, do deset puta sjajnijom od Meseca i 200.000 puta sjajnijom od Jupitera.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)