Opservatorija SPHEREx pravi prve snimke, sprema se da izučava milione galaksija

Obrađene putem duginih boja radi predstavljanja niza talasnih dužina u infracrvenom području, nove slike ukazuju da astrofizička svemirska opservatorija funkcioniše kako je očekivano.

Nasin spektrofotometar SPHEREx je uključio svoje detektore prvi put u svemiru. Prvi snimci iz ove opservatorije, lansirane 11. marta, potvrđuju da svi sistemi rade kako je očekivano.

Preporučujemo

Iako novi snimci nisu kalibrisani i još nisu spremni za naučnu upotrebu, predstavljaju privlačan uvid u široko viđenje neba pomoću ove opservatorije. Svaka sjajna tačka je izvor svetlosti, poput zvezde ili galaksije, i svaka slika bi trebalo da sadrži više od 100.000 detektovanih izvora.

Ima šest slika u svakoj ekspoziciji – jedna za svaki detektor. Gornje tri slike prikazuju istu oblast neba kao donje tri slike. To je puno vidno polje opservatorije, četvrtasta oblast koja je oko 20 puta šira od punog Meseca. Kad SPHEREx počne rutinske naučne operacije krajem aprila, svakog dana će proizvoditi otprilike 600 ekspozicija.

SPHEREx detektuje infracrvenu svetlost, nevidljivu ljudskom oku. Radi pravljenja ovih prvih slika, naučnici su pripisali neku vidljivu boju svakoj infracrvenoj talasnoj dužini koju je opservatorija detektovala. Svaki od šest SPHEREx detektora ima 17 posebnih pojaseva talasnih dužina – ukupno 102 nijanse boja u svakoj ekspoziciji od šest slika.

Raščlanjivanje boje na ovaj način može otkriti sastav nekog objekta ili udaljenost neke galaksije. Pomoću tih podataka naučnici mogu da izučavaju pitanja u rasponu od fizike koje je upravljala univerzumom manje od sekunde nakon njegovog rođenja, do nastanka vode u našoj galaksiji.

Tokom protekle dve nedelje, naučnici i inženjeri u Laboratoriji za mlazni pogon izveli su niz provera letelice koje pokazuju da je zasad sve u redu. Pored toga, detektori i drugi hardver opservatorije hladili su se do svoje konačne temperature od oko minus 210 stepeni Celzijusovih. To je neophodno jer toplota može onesposobiti teleskop da detektuje infracrvenu svetlost, ponekad nazivanu toplotnim zračenjem.

Nove slike takođe pokazuju da je teleskop fokusiran kako treba. Fokusiranje je urađeno u potpunosti pre lansiranja i ne može se podešavati u svemiru.

Dok su svemirski teleskopi „Habl“ i „Džejms Veb“ dizajnirani da posmatraju male oblasti svemira detaljno, SPHEREx ima širok pogled. Kombinacija njegovih nalaza sa nalazima usko fokusiranih teleskopa omogućiće naučnicima bolje razumevanje univerzuma.

Opservatorija će mapirati čitavo nebo četiri puta tokom svoje dvogodišnje osnovne misije. Putem tehnike zvane spektroskopija, SPHEREx će zabeležiti svetlost od stotina miliona zvezda i galaksija u više talasnih dužina nego bilo koji drugi teleskop za pregled čitavog neba.

Kad svetlost uđe u SPHEREx teleskop ići će dvema putanjama koje vode do niza od tri detektora. Detektori su kao oči i na njima su filteri za boju, nalik obojenim naočarima. Dok standardni filter za boju blokira sve talasne dužine osim jedne, ovi filteri su više kao stakla u bojama duge: talasne dužine koje oni blokiraju menjaju se postepeno od gornjeg do donjeg dela filtera.

Misijom SPHEREx upravlja Laboratorija za mlazni pogon (JPL) ispred astrofizičkog odeljenja NASA. Kompanija BAE Sistems je napravila teleskop i platformu letelice. Naučnu analizu podataka koje sakupi SPHEREx izvešće naučnici u 10 institucija u Sjedinjenim Državama, dve u Južnoj Koreji i jednoj na Tajvanu.

Kalifornijski institut za tehnologiju (Kaltek) je kontrolisao i integrisao instrument. Podaci će biti procesuirani i arhivirani u Kaltekovom Centru za infracveno procesuiranje (IPAC) i javno dostupni u Arhivi infracrvenih naučnih projekata (IRSA). Kaltek upravlja JPL za NASA.

(Telegraf Nauka/NASA)