Vreme čitanja: oko 2 min.
Astronomi posmatraju sudare oblaka u međuzvezdanom mehuru N59 koji stvaraju zvezde
Vreme čitanja: oko 2 min.
Iz Opservatorije na Purpurnoj planini (PMO) kineski astronomi su u srednjem infracrvenom području posmatrali međuzvezdani mehur N59. Detektovali su više sudara između oblaka koji bi mogli biti iza procesa formiranja zvezda u tom mehuru.
Godine 2003, vizuelna inspekcija slika iz programa galaktičkog mapiranja GLIMPSE otkrila je postojanje velikog broja punih ili delimičnih prstenastih struktura. Astronomi pretpostavljaju da su ti prstenovi projekcije trodimenzionalnih čaura i nazivaju ih mehurima.
N59 je mehur prvobitno detektovan 2006. Nalazi se u prvom galaktičkom kvadrantu na srednjoj udaljenosti od oko 15.200 svetlosnih godina od Zemlje. Lokacija N59 je blizu dodira galaktičke prečage i spiralnog kraka (Štit-Kentaur), gde postoji miniregion aktivnog formiranja zvezda W43.
Preporučujemo
Astronomi detektovali drevne usamljene kvazare nejasnog porekla dovodeći u pitanje kosmološke modele
Sunce dostiglo solarni maksimum: Magnetni polovi će se obrnuti, a ne zna se kad, sve će se osetiti i na Zemlji
Ranije studije kažu da bi formiranje W43 moglo biti posledica sudara tokova gasa od prečage i kraka, što sugeriše da bi slični N59 mogao imati isto poreklo.
Teleskopske opservacije su omogućile astronomima koje predvodi En Čen sa Univerziteta Guangdžou da razlože gas N59 u četiri brzinske komponente nazvane Oblak A, B, C i D. Detektovali su četiri koliziona procesa između oblaka. Takozvani oblak-oblak kolizioni procesi mogu izazvati formiranje zvezda u raznim masenim opsezima, od mladih stelarnih objekata male mase do masivnih zvezda tipa OB.
Četiri procesa sudaranja dešavaju se: brzinom od 10km/s između Oblaka A i Oblaka B, brzinom od 18km/s između Oblaka A i Oblaka C, brzinom od 6km/s između Oblaka C i Oblaka D, i brzinom od 24km/s između Oblaka A i Oblaka D.
Otkriveno je da se Oblak B sudario sa Oblakom A, stvarajući u Oblaku A udubljenje oblika U i izazivajući formiranje barem pet grupa mladih stelarnih objekata. Sudar Oblaka C i Oblaka A napravio je sa zapadne strane Oblaka A udubljenje oblika U i izazvao formiranje barem tri grupe mladih stelarnih objekata i tri masivne zvezde.
Osim toga, rezultati sugerišu da se Oblak C možda sudario sa Oblakom A i Oblakom D istovremeno, što je zajedno izazvalo formiranje jedne grupe mladih stelarnih objekata. Takođe se ispostavilo da je sudar Oblaka A i Oblaka D proizveo masivnu zvezdu spektralnog tipa O9.5V, sa širećim regionom jonizovanog atomskog vodonika.
Stoga, istraživači smatraju da je mehur N59 aktivni region formiranja zvezda usled više oblak-oblak sudara.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Šta je bilo prvo – crne rupe ili galaksije?
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
