Kinezi na Mesecu otkrili nešto sasvim neočekivano – možda još postoje aktivni vulkani

Foto: Wikipedia/China News Service, CC BY 3.0

Vulkanske erupcije su se dešavale na lunarnoj površini u geološki nedavnom vremenskom periodu i Mesec bi i danas mogao biti vulkanski aktivan. To govore sićušna staklena zrnca u lunarnoj prašini koju je na Zemlju donela kineska misija Čange 5 u decembru 2020.

Ovo otkriće bi moglo okrenuti naglavačke ono što smo mislili da znamo o evoluciji Meseca, piše Live Science.

Preporučujemo

Znamo da je vulkanizam postojao na Mesecu u dalekoj prošlosti, pošto dokaze možemo videti bukvalno na čitavoj površini našeg najbližeg suseda – tamna obeležja čuvenog „čoveka na Mesecu“ su takozvana lunarna mora, ogromne, vulkanske ravnice stare tri do 3,8 milijardi godina. Smatralo se da je to poslednji period kad je Mesec bio vulkanski aktivan.

Međutim, Čange 5 je doneo kući dokaze da je Mesec doživljavao vulkanske erupcije tokom mnogo skorijeg vremena – pre samo 123 miliona godina, plus-minus 15 miliona godina.

To i dalje zvuči kao veoma davno, ali se – geološki posmatrano – desilo juče. Znači da je Mesec možda bio vulkanski aktivan tokom svog čitavog postojanja, i da je možda vulkanski aktivan i danas.

Dokaz nedavnog vulkanizma dolazi iz tri sićušna staklena zrna – samo tri od 3.000 u donetom uzorku. Naučnici iz Instituta za geologiju i geofiziku Kineske akademije nauka u Pekingu pažljivo su pregledali 1,7 grama lunarne prašine i pronašli te iglice u plastu sena.

Staklena zrnca, velika samo 20-400 mikrona, mogu se formirati putem silovitog udara asteroida koji topi i pretvara stene u staklo. Zaista, ova zrnca formirana udarom čine ogromnu većinu zrnaca u uzorku, što nije iznenađujuće s obzirom na broj udara koji je evidentan u obliku kratera.

Međutim, postoji još jedan način formiranja tih zrnaca.

Izlivi magme proizvode vulkanska stakla, ranije pronađena u uzorcima sa Mesečeve površine, kažu naučnici. Međutim, ta staklena zrnca vulkanskog porekla su uvek poticala iz erupcija magme na Mesecu pre više milijardi godina. Ipak, Čange 5 je u blizini oblasti bogate vulkanskim kupama – formacije Rimker u Okeanu oluja – pronašao tri veoma posebna staklena zrnca i doneo ih na Zemlju 16. decembra 2020.

Uranijumsko-olovno datiranje je pokazalo da su se ta tri zrnca formirala pre 123 miliona godina, plus-minus 15 miliona godina. Ova metoda datiranja uključuje merenje raspada uranijuma u olovo u uzorcima stena starijih od milion godina. Generalno, što je veći odnos olova prema uranijumu – uzorak mora biti stariji kako bi bilo dovoljno vremena da se sav uranijum raspadne u olovo.

Ovo nije prvi dokaz geološki nedavnog vulkanizma na Mesecu. Godine 2014, Nasin lunarni orbiter (LRO) snimio je oko 70 čudnih odlika na površini meseca – neregularnih morskih mrlja (IMP).

U stvari, prvu neregularnu morsku mrlju fotografisali su 1971. iz lunarne orbite astronauti u misiji Apolo 15, ali tada nije prepoznata kao ono što stvarno jeste.

Foto: Wikipedia/NASA/GSFC/Arizona State University

Neregularne morske mrlje su ravna, okrugla, niska uzvišenja pored stenovitog, zbrkanog terena. Sa prosečnim prečnikom manjim od 600 metara, nalaze se na vulkanskim ravnicama i čini se da su barem neke mlađe od 100 miliona godina, a možda čak i od 50 miliona godina. Ove procene starosti su izvedene na osnovu broja kratera: što više kratera ima na nekoj površini – ona mora biti starija, a ravna uzvišenja su relativno nedirnuta.

Dok IMP snažno ukazuju na nedavni vulkanizam, staklena zrnca predstavljaju nesporan dokaz. Međutim, naši modeli termalne evolucije Meseca sugerišu da se njegova unutrašnjost ohladila davno, nakon formiranja pre 4,5 milijardi godina. Jednostavno rečeno, unutrašnjost Meseca ne bi trebalo da je dovoljno vruća da proizvodi vulkanizam. Stoga je pitanje šta je uzrok.

„Izmerili smo velike količine retkih elemenata i torijuma u vulkanskim staklenim zrncima, što bi moglo ukazivati da je nedavni vulkanizam povezan sa lokalnim obiljem elemenata koji stvaraju toplotu u izvorima magme u omotaču“, kažu naučnici.

Ti elementi, kao što su kalijum, fosfor, itrijum i lantan, mogu da proizvedu toplotu iz radioaktivnog raspada, što bi moglo biti dovoljno za topljenje stena u omotaču, barem lokalno, i izazvati skromne erupcije.

Još dva pitanja padaju na pamet. Da li bi taj vulkanizam mogao biti aktivan danas? Decenijama se govori o „prolaznim lunarnim fenomenima“ (TLP) – sablasnim, obojenim sumaglicama nad lunarnom površinom. Njihovo postojanje je sporno pošto ih nisu detektovale svemirske sonde, već samo amaterski astronomi na Zemlji.

Iako ih mnogi naučnici odbacuju kao posledicu atmosferskih uslova iznad mesta posmatranja na Zemlji ili čak samo grešku u posmatranju, jedno moguće objašnjenje je vulkansko izbacivanje gasova.

Ako lunarni vulkanizam, pak, i dalje postoji, da li se njegova energija može iskoristiti za buduću bazu na Mesecu? Iako još nema odgovora na ta pitanja, izgleda sigurno da Mesec nije baš tako mrtav kao što smo mislili, i da bi se zapravo mogao povremeno aktivirati.

Pre sto miliona godina, dinosaurusi iz doba krede su živeli na Zemlji dok je usijana lava možda palila Mesec visoko iznad njihovih glava.

(Telegraf Nauka/Live Science)