Teleskopi NASA su u dubini Svemira snimili nešto dosad neviđeno

Foto: Pixabay

Dva teleskopa su otkrila najbliži par supermasivnih crnih rupa do sada. Ovaj par, udaljen samo oko 300 svetlosnih godina, posmatran je u različitim talasnim dužinama svetlosti pomoću Čandra X-ray opservatorije NASA-e i Habl svemirskog teleskopa.

Iako su crne rupe nevidljive u mračnom svemiru, ove dve sjaje jarkom svetlošću jer se gas i prašina koje "proždiru" ubrzavaju i zagrevaju do visokih temperatura. Ovi nebeski objekti, koji kruže jedan oko drugog, poznati su kao aktivna galaktička jezgra.

Preporučujemo

Aktivna galaktička jezgra su supermasivne crne rupe koje ispuštaju sjajne mlazove materijala i snažne vetrove koji mogu oblikovati same galaksije u kojima se nalaze.

Ovaj par crnih rupa je najbliži par koji je otkriven pomoću vidljive i X-zraka svetlosti. Dok su drugi parovi crnih rupa ranije posmatrani obično su bili mnogo udaljeniji. Astronomi su otkrili ove crne rupe koje plešu jedna oko druge u centru para sudarajućih galaksija nazvanih MCG-03-34-64, udaljenih od nas 800 miliona svetlosnih godina.

Astronomi su slučajno otkrili crne rupe kada su Hablova posmatranja otkrila tri šiljka svetlosti unutar sjajnog gasa jedne galaksije. Oni su svoju otkriće objavili u ponedeljak u časopisu "The Astrophysical Journal".

"Nismo očekivali da ćemo videti nešto ovako," rekla je glavni autor studije Ana Trindade Falkao, postdoktorski istraživač u Centru za astrofiziku Harvard i Smitsonian u Kembridžu, Masačusets, u saopštenju. "Ovakav prizor nije uobičajena pojava u obližnjem svemiru, i rekao nam je da se unutar te galaksije dešava nešto drugo."

Tim je bio zaintrigiran kada je Habl otkrio tri optička difrakciona šiljka u koncentrisanom regionu galaksije MCG-03-34-64. Difrakcioni šiljci se pojavljuju kada se svetlost iz malog kosmičkog regiona savije oko ogledala unutar teleskopa.

Hablova posmatranja su obavljena u optičkoj svetlosti, koja je vidljiva ljudskom oku, ali astronomi nisu bili sigurni šta vide. Tim je ponovo pregledao galaktički region koristeći Čandra X-zrake.

Kada su naučnici posmatrali galaksiju koristeći Čandru, uspeli su da precizno odrede dva snažna izvora X-zraka koja su odgovarala optičkim izvorima svetlosti koje je uočio Habl, rekla je Falkao. "Spojili smo ove delove slagalice i zaključili da verovatno gledamo dve supermasivne crne rupe koje su vrlo blizu jedna drugoj."

Tim je takođe konsultovao arhivske podatke o posmatranju radio talasa.

"Kada vidite jaku svetlost u optičkim, X-zracima i radio talasima, mnogo stvari može biti isključeno, što dovodi do zaključka da se ovo može objasniti samo kao da su u pitanju bliske crne rupe. Kada spojite sve delove slagalice, dobijate sliku para aktivnih galaktičkih jezgara," rekla je Falkao.

U međuvremenu, treći difrakcioni šiljak koji je uočio Habl ima nepoznato poreklo, i timu je potrebno više podataka da bi shvatili šta bi to moglo biti. Izvor svetlosti bi mogao da potiče od gasa koji je nastao energičnim ispuštanjem materijala iz jedne od crnih rupa.

"Ne bismo mogli da vidimo sve ove detalje bez Hablove neverovatne rezolucije," rekla je Falkao.

Astronomi su posmatrali parove crnih rupa koji su bliži jedan drugom od ovog para koristeći radio teleskope, ali ti parovi nisu posmatrani u drugim talasnim dužinama svetlosti.

Obe supermasivne crne rupe nekada su bile centri svojih galaksija, ali je spajanje galaksija dovelo ta dva objekta mnogo bliže. Na kraju, njihov bliski spiralni ples rezultiraće spajanjem za oko 100 miliona godina, prema NASA-i, uzrokujući snažno oslobađanje gravitacionih talasa.

Takvi gravitacioni talasi, nastali sudarom supermasivnih crnih rupa, mogli bi biti otkriveni u budućnosti pomoću LISA-e, misije Evropske svemirske agencije za laserski interferometar u svemiru, za koju se očekuje da će biti lansirana sredinom 2030-ih.

(Telegraf Nauka/CNN)