Koliko je jak sjaj univerzuma – Nju Horajzons daje najbolje merenje dosad

Foto: Tanjug/AP/NASA, ESA, HEIC, Hubble Heritage Team

Svemirska letelica Nju Horajzons otputovala je do ivice našeg solarnog sistema i omogučila dosad najtačnije merenje tog sjaja, piše Science Daily.

Istraživanje na bazi opservacija letelice Nju Horajzons, koja je 2015. projurila pored Plutona i sad je oko 8,8 milijardi kilometara daleko od Zemlje, pokušava da odgovori na naizgled jednostavno pitanje. Da li je nebo zapravo mračno?

Preporučujemo

Svemir možda izgleda crno ljudskim očima, ali naučnici veruju da nije potpuno mračno. Od nastanka kosmosa, bilioni galaksija sa bezbroj zvezda su se formirali i nestali, ostavljajući iza sebe neprimetnu slabu svetlost.

Naučnici sa Univerziteta Kolorado u Bolderu i iz Instituta za istraživanja svemirskim teleskopom u Baltimoru izračunali su koliko je jaka ta svetlost. Njihovi nalazi sugerišu da je kosmička optička pozadina otprilike 100 milijardi puta slabija od Sunčeve svetlosti koja stiže do Zemljine površine – previše slaba da bi je ljudi videli golim okom.

Ovaj nalaz bi mogao pomoći naučnicima da bace svetlo na istoriju univerzuma nakon Velikog praska.

Odlazak u mrak

U pitanju je računica koja zaokuplja naučnike skoro 50 godina. Nakon višedecenijskog istraživanja, astrofizičari misle da prilično dobro razumeju kako je svemir evoluirao.

Prve galaksije su nastale u takozvanom dobu osvita kosmosa, nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska. Zvezdani sjaj iz galaksija u dalekom univerzumu dostigao je maksimum pre oko 10 milijardi godina i otada se smanjuje.

Precizna merenja kosmičke optičke pozadine mogu pomoći naučnicima u potvrđivanju da li to viđenje svemira ima smisla – ili neki misteriozni, još neotkriveni objekti šalju svetlost u svemir. Takva merenja, međutim, nisu laka, naročito sa Zemlje.

Okolina Zemlje je prepuna malenih zrna prašine i drugog debrija. Sunčeva svetlost se odbija od njih i uklanja sve signale koji bi mogli dolaziti od kosmičke optičke pozadine.

Kosmička računica

Čak i na ivici solarnog sistema, istraživači su imali problem sa ekstra svetlošću. Mlečni put, na primer, smešten je unutar kruga koji, poput našeg solarnog sistema, skuplja prašinu. Ne možete pobeći od prašine, ona je svuda, kaže astrofizičar Majkl Šul.

On i njegove kolege su izračunali da kosmička optička pozadina iznosi oko 11 nanovati po kvadratnom metru steradijana. Steradijan je deo neba sa širinom oko 130 prečnika Meseca.

Ta vrednost je u skladu sa brojem galaksija koje su se, kako naučnici veruju, formirale nakon Velikog praska. Drugačije rečeno, izgleda da ne postoje nikakvi nepoznati objekti koji u svemiru proizvode mnogo svetlosti. Ipak, takve anomalije se ne mogu potpuno isključiti.

Ova merenja će verovatno dugo vremena biti najbolja procena sjaja univerzuma. Nju Horajzons koristi preostalo gorivo za druge naučne ciljeve i nijedna druga misija trenutno ne ide ka tim hladnim i mračnim delovima svemira.

Ako stave kameru u neku buduću misiju i sačekamo par decenija da ode tamo, mogli bismo imati preciznija merenja.

(Telegraf Nauka/Science Daily)