Dodatne informacije o rađanju zvezda otkrivene u šest novih odmetnutih svetova

Foto: ESA/Webb, NASA & CSA, A. Scholz, K. Muzic, A. Langeveld, R. Jayawardhana

Ti nedokučivi objekti daju nove dokaze da isti kosmički procesi koji stvaraju zvezde možda takođe imaju ulogu u stvaranju objekata samo malo većih od Jupitera, piše EurekAlert.

„Ispitujemo same granice procesa formiranja zvezda“, kaže astrofizičar Adam Langeveld sa Univerziteta Džons Hopkins. „Ako neki objekat izgleda kao mladi Jupiter, da li je mogao postati zvezda pod odgovarajućim uslovima? To je važan kontekst za razumevanje nastanka i zvezda i planeta“.

Preporučujemo

Nalazi dolaze iz „Vebovog“ najdubljeg ispitivanja mlade magline NGC1333, strukture koja formira zvezde, oko hiljadu svetlosnih godina daleko u sazvežđu Persej.

Novi snimak koji je objavila Evropska svemirska agencija prikazuje intenzivan sjaj međuzvezdanih oblaka i prašine NGC1333.

Podaci sugerišu da otkriveni svetovi predstavljaju gasovite džinove 5-10 puta masivnije od Jupitera. To znači da su oni među najlakšim dosad pronađenim objektima koji su proistekli iz procesa koji bi generalno proizvodio zvezde i smeđe patuljke, objekte na granici između zvezda i planeta koji nikad ne upale vodoničnu fuziju i blede tokom vremena.

„Iskoristili smo ‘Vebovu’ naprevaziđenu osetljivost na infracrvene talasne dužine da tragamo za najprigušenijim članovima mladog zvezdanog jata, tražeći odgovor na fundamentalno pitanje astronomije: Koliko lagan objekat se može formirati kao zvezda?“, izjavio je astrofizičar Rej Džejavardana. „Ispostavlja se da se najmanji slobodno plutajući objekti koji se formiraju kao zvezde poklapaju u pogledu mase sa džinovskim egzoplanetama koje kruže oko obližnjih zvezda“.

Teleskop nije otkrio objekte lakše od pet masa Jupitera, što je jak pokazatelj da je verovatnije da će se zvezdani objekti lakši od te granice formirati kao što se formiraju planete.

„Naše opservacije potvrđuju da priroda proizvodi objekte planetarne mase na barem dva načina – putem sažimanja oblaka gasa i prašine, kao što se formiraju zvezde, i u diskovima gasa i prašine oko mladih zvezda, poput Jupitera u našem solarnom sistemu“, kaže Džejavardana.

Najintrigantniji od objekata bez zvezde je takođe najlakši, sa masom pet Jupitera. Prisustvo diska prašine znači da se taj objekat gotovo sigurno formirao kao zvezda, pošto se svemirska prašina generalno kreće oko centralnog objekta u ranim fazama formiranja zvezde.

Diskovi su takođe potrebni za formiranje planeta, što sugeriše da su opservacije važne i za potencijalne „mini“ planete. Ti maleni objekti sa masama poput džinovskih planeta mogli bi sami biti sposobni za formiranje sopstvenih planeta. To bi moglo biti mesto nastanka minijaturnog planetarnog sistema, mnogo manjeg nego što je naš solarni sistem, kaže astrofizičar Aleks Šolc sa Univerziteta Sent Endruz.

Pomoću „Vebovog“ instrumenta NIRISS, astronomi su izmerili infracrveni svetlosni profil svakog objekta u posmatranom delu zvezdanog jata i ponovo analizirali 19 poznatih smeđih patuljaka. Takođe su otkrili novog smeđeg patuljka sa saputnikom planetarne mase – redak nalaz koji dovodi u pitanje teorije o formiranju binarnih sistema.

Odmetnuti svetovi možda nastaju iz kolabirajućih molekularnih oblaka kojima nedostaje masa za nuklearnu fuziju koja napaja zvezde. Takođe mogu nastati kad se gas i prašina u diskovima oko zvezda sjedine u kugle slične planetama koje su na kraju izbačene iz svojih zvezdanih sistema, verovatno zbog gravitacionih interakcija sa drugim telima.

Ovi slobodno plutajući objekti čine klasifikaciju nebeskih tela nejasnom jer se njihove mase poklapaju sa masama gasovitih džinova i smeđih patuljaka. Iako se smatraju retkom pojavom u Mlečnom putu, novi podaci pokazuju da takvi objekti čine oko 10% nebeskih tela u ciljanom zvezdanom jatu.

U narednim mesecima će naučnici proučavati atmosfere potmulih objekata i uporediti ih sa težim smeđim patuljcima i džinovskim gasovitim planetama. Takođe im je dodeljeno vreme za korišćenje „Veba“ u cilju izučavanja sličnih objekata sa diskovima prašine i mogućnosti formiranja mini planetarnih sistema nalik Jupiterovim i Saturnovim brojnim mesecima.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)