• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

Nebeska lepota: Istraživanje prstenaste galaksije koja prkosi očekivanjima

T. B.
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 2 min.

U klasteru Persej, udaljenom 320 miliona svetlosnih godina od Zemlje, nalazi se MCG+07-07-072,čiji neobični oblik i struktura zbunjuju astronome i otkrivaju složenost galaktičkih formi

  • 0
MCG+07-07-072 Galaksija MCG+07-07-072... Foto: ESA/Hubble / Zuma Press / Profimedia

Galaksija MCG+07-07-072, smeštena u jednom od najmasivnijih poznatih galaktičkih klastera - Abell 426, fascinira astronome svojom jedinstvenom strukturom. Ova galaksija, udaljena oko 320 miliona svetlosnih godina od Zemlje, je spiralna galaksija sa prečagom, ali njen gotovo kružni izgled čini je izuzetno posebnom među spiralnim galaksijama, piše SciTech Daily.

MCG+07-07-072 je klasifikovana kao SBc(r) galaksija, što otkriva mnogo o njenom neobičnom izgledu. Klasifikacija "SB" označava da je galaksija spiralna i da ima prečagu, dok slovo "c" ukazuje na to da su njeni spiralni rukavi labavo uvijeni, svaki od njih obavijajući galaksiju samo pola kruga. Ono što zaista izdvaja ovu galaksiju je oznaka "(r)", koja označava prstenastu strukturu koju ovi rukavi formiraju oko diska galaksije. Ova prstenasta forma nije samo vizuelno intrigantna, već je i astrofizički značajna, jer prstenovi u galaksijama mogu otkriti mnogo o procesima koji oblikuju ove ogromne strukture.

Lentikularne galaksije predstavljaju jedinstven spoj karakteristika eliptičnih i spiralnih galaksija. Iako poseduju veliki disk, poput spiralnih galaksija, one nemaju izražene spiralne rukave. Zanimljivo je da lentikularne galaksije često pokazuju prstenaste strukture u svojim diskovima, što ih dodatno diferencira od drugih tipova galaksija. Sam naziv lentikularno dolazi od latinske reči za sočivo, što aludira na njihov karakteristični oblik.

Nasuprot tome, prstenaste galaksije su potpuno drugačije. Ove galaksije imaju okrugli prsten gasa i formiranja zvezda, koji izgleda kao spiralni rukavi, ali je potpuno odvojen od jezgra galaksije ili, u nekim slučajevima, jezgro uopšte nije vidljivo. Smatra se da ove strukture nastaju kao rezultat sudara između galaksija. Kada se dve galaksije sudare, gravitacione sile mogu uzrokovati stvaranje ovih prstenastih struktura, koje ostaju kao vizuelni tragovi nasilnog susreta.

Jedna od najfascinantnijih pojava u astronomiji je formiranje tzv. Ajnštajnovih prstenova. Ovi prstenovi su rezultat fenomena poznatog kao gravitaciono sočenje, gde masivna galaksija, poznata kao "sočivo", savija svetlost udaljene pozadinske galaksije, stvarajući prstenasti oblik slike. Ajnštajnov prsten se formira samo kada su sočivo i pozadinska galaksija savršeno poravnati. Ovi prstenovi ne samo da su estetski prelepi, već pružaju i dragocene podatke o masi i distribuciji tamne materije u galaksiji koja vrši sočenje.

MCG+07-07-072 je daleko više od obične spiralne galaksije. Njen neobičan oblik i prstenasta struktura, zajedno sa njenim smeštajem u klasteru Persej, čine je izuzetno zanimljivom za astronome. Ova galaksija ne samo da doprinosi našem razumevanju evolucije galaksija, već i pruža uvid u kompleksne interakcije koje oblikuju univerzum. Kroz dalja proučavanja ovakvih galaksija, možemo bolje razumeti ne samo strukturu univerzuma, već i sile koje ga oblikuju.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)

Video: Euklidove slike svemira

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>