Uzrok misterioznih lunarnih mrlja mogao bi biti ispod Mesečeve površine

Foto: Wikipedia/U.S. Government, Public domain

Kad je čovečanstvo prvi put napravilo teleskope i počelo da ispituje Mesec detaljnije, primetili smo neke čudne crte. Pomoću ranih teleskopa u 1600-im, astronomi su mogli da vide neobične vrtložne obrasce na Mesečevoj površini.

Rejner Gama, jedan od napoznatijih i najizraženijih takvih oblika, prvi put je viđen tokom Renesanse, ali je nastavio da zbunjuje naučnike sve do svemirskog doba, kad je otkriveno da se te odlike poklapaju sa magnetnim anomalijama u stenama, piše IFL Science.

Preporučujemo

Takozvani lunarni vrtlozi su tajanstvene odlike na površini Meseca koje karakterišu jarke crte na lunarnom tlu, mnogo svetlije od okolnog regolita, objašnjava NASA. Svi lunarni vrtlozi nalaze se na mestima gde su detektovane magnetne anomalije u kori Meseca, ali nisu sve takve magnetne anomalije praćene kovrdžavim obeležjima, što i dalje čini lunarne vrtloge zagonetkom.

Naučnici smatraju da bi te mrlje mogle biti posledica magnetizovanih stena koje odbijaju i preusmeravaju čestice solarnog vetra koje neprekidno bombarduju površinu Meseca. Tokom vremena, solarni vetar zatamni susedne stene, dok magnetizovane stene zadrže svoj bledi izgled.

Međutim, nejasno je kako su stene uopšte postale magnetizovane, pošto Mesec danas nema magnetno polje. Ranije je sugerisano da su udarna tela iz svemira bogata gvožđem možda imala neku ulogu. Udari bi mogli prouzrokovati ove vrste magnetnih anomalija, ali postoje neke mrlje za koje nije sigurno kako bi udar mogao napraviti dati oblik i datu veličinu.

Jedan alternativna ideja je da su magnetne anomalije nastale tako što se lava ispod površine polako hladila u magnetno polje. To je prilično teško za ispitivanje bez lunarnih stena.

„Stene na Zemlji se vrlo lako magnetizuju jer često sadrže deliće magnetita, magnetnog minerala“, kaže profesor Majkl Kravčinski sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu. „Na Mesecu, pak, nema tog hipermagnetnog minerala“

Istraživači sa Univerziteta Vašington su testirali da li je to moguće sa prirodnim zemaljskim megakristalom ilmenitom kao analogom za materijal na lunarnoj površini. Ilmenit, oksid titanijum-gvožđa, postoji u velikim količinama na Mesecu i može formirati gvozdeni metal. Minimum potreban pri magnetizaciji za formiranje vrtloga može se proizvesti putem zagrevanja ako je okolno polje dovoljno jako.

Iako studija pokazuje da mrlje mogu biti stvorene na taj način, bila bi potrebna dodatna podrška sa Meseca. Magma ispod površine mora da ima visok sadržaj titanijuma. Naznake takve reakcije stvaranja gvozdenog metala su viđene kod lunarnih meteorita i uzoraka iz misije „Apolo“.

Međutim, to su sve uzorci površinskih tokova lave, a naša studija pokazuje da bi hlađenje ispod površine trebalo značajno da unapredi ove reakcije formiranja metala, kaže Kravčinski.

Vreme je za bušenje na Mesecu.

(Telegraf Nauka/IFL Science)