Maglina Južni prsten ima dva prstena i možda čak tri zvezde

Foto: Tanjug/AP/NASA

Veličanstvena maglina Južni prsten je omotač umiruće zvezde. Naučnici su otkrili da ova maglina ima strukturu dvostrukog prstena koja ukazuje ne na jednu, ni na dve, već možda tri zvezde u središtu, piše Live Science.

Maglina Južni prsten, takođe označena kao NGC 3132, predstavlja planetarnu maglinu udaljenu 2.000 svetlosnih godina, u sazvežđu Jedra. Naziv „planetarna maglina“ je pogrešan – takve magline nemaju ništa sa planetama. One su, pak, poslednji izdisaji umirućih zvezda nalik Suncu koje se transformišu u maglinskoj čauri dok se konačno ne pretvore u belog patuljka. Maglina nastaje od spoljnog omotača umiruće zvezde, koji je odbačen u svemir nakon faze crvenog džina.

Preporučujemo

Svemirski teleskop „Džejms Veb“ je snimio maglinu Južni prsten u decembru 2022, otkrivajući molekularni vodonični gas koji formira „egzoskelet“ magline – vreli gas sa temperaturom od oko 1.000 kelvina (726 stepeni Celzijusovih) pošto ga zagreje ultraljubičasta svetlost koja dolazi od samog belog patuljka. Taj egzoskelet, međutim, predstavlja samo mali deo molekularnog gasa u maglini.

Istraživači su krenuli u potragu za dodatnim molekularnim gasom magline, naročito ugljen-monoksidom, pomoću niza od osam submilimetarskih radioteleskopa SMA na neaktivnom vulkanu Mauna Kea na Havajima.

Ugljen–monoksid je pomešan sa vodonikom i drugim molekularnim gasovima u maglini, tako da je posmatranje ugljen-monoksida sredstvo za posmatranje svih tih drugih molekula koje nije lako detektovati. Očekivano, SMA je uspeo da izmeri i distribuciju i brzine molekula ugljen-monoksida, pokazujući koji delovi se kreću ka nama, a koji se udaljavaju.

„‘Veb’ nam je pokazao molekule vodonika i kako se akumuliraju na nebu, dok nam SMA pokazuje ugljen-monoksid koji je hladniji, što se ne može videti na ‘Vebovom’ snimku“, kaže Džoel Kastner iz Ročesterskog instituta za tehnologiju.

Kao što naziv Južni prsten sugeriše, ta maglina je (s naše tačke gledišta) prvenstveno u obliku prstena. Submilimetarske opservacije su pokazale da se taj prsten širi, što je očekivano dok maglina polako raste pre nego što se na kraju rasprši.

Međutim, podaci su takođe omogućili istraživačima da naprave trodimenzionalnu mapu molekularnog egzoskeleta magline.

„Kad smo počeli da okrećemo čitavu maglinu u 3D formatu, odmah smo videli da je to zaista prsten, a onda smo bili zapanjeni kad smo videli da postoji još jedan“, kaže Kastner.

Čitav taj neobični aranžman ukazuje na možda čak tri zvezde u središtu magline. Samo jedna od njih, najmasivnija, bila bi na kraju svog života, ali je zvezdani trio, ako sve tri zvezde zaista postoje, verovatno ili previše blizu međusobno ili previše nejasan da bi bio razaznat pojedinačno.

Sve je više dokaza da neke planetarne magline, barem one sa složenim strukturama, nastaju zbog uticaja prateće zvezde na centralnu umiruću zvezdu. U slučaju Južnog prstena, istraživači pretpostavljaju da je trojni sistem sastavljen od bliskih binarnih zvezda i udaljenije, treće zvezde koja kruži oko njih.

Dva ispupčenja Južnog prstena imaju uzak „struk“, nalik peščanom satu, što je uobičajeno za magline iz binarnih zvezdanih sistema u kojima je jedna od zvezda na kraju svog života. Binarni saputnik uspeva da usmeri materijal koji umiruća zvezda odbacuje tako da se kreće u polarnom, a ne ekvatorijalnom pravcu, formirajući dva „režnja“.

„Vebove“ opservacije podržavaju ovu hipotezu, pošto je detektovano previše infracrvene svetlosti iz centralnog zvezdanog sistema – klasičan znak diska prašine formiranog interakcijama između crvenog džina i bliskog binarnog saputnika.

Međutim, poreklo drugog prstena je manje jasno.

Binarni zvezdani sistem proizvodi niz brzih, uskih mlazova, ali ako je prisutna treća zvezda – njena gravitacija bi uzrokovala nestabilnost tih mlazova, koji bi napravili cirkularnu rupu i elipsoidnoj komponenti magline, stvarajući tako drugi prsten.

Ovo objašnjenje je spekulativno, ali centralna jonizovana šupljina magline ukazuje na takve mlazove u njenoj strukturi.

Planetarne magline su znak ne samo smrti zvezde, već i mogućnosti novog života. Odakle ugljenik, kiseonik i azot u univerzumu dolaze, pita se Kastner. Vidimo da nastaju kod umirućih zvezda nalik Suncu, poput zvezde koje je umrla i stvorila Južni prsten.

Dok se šireća maglina rasejava u međuzvezdani prostor, šire se i ti molekuli po kosmosu, gde završe u ogromnim molekularnim oblacima koji formiraju sledeću generaciju zvezda i planeta. Veliki deo tog molekularnog gasa završi u planetarnim atmosferama i atmosfere mogu da omoguće život. Zaista, svi elementi na Zemlji teži od vodonika i helijuma nastaju u zvezdama i onda budu izbačeni u svemir kad te zvezde umru.

Mi smo bukvalno zvezdani materijal, kako mnogi eksperti vole da kažu. Dakle, kad se divimo lepoti zvezdane smrti u maglinama kao što je Južni prsten, možemo to zamisliti i kao nekog zvezdanog feniksa koji se jednog dana diže iz pepela i započinje ciklus rađanja i smrti zvezde nanovo. Kao što kažu u seriji Svemirska krstarica Galaktika: Sve ovo se desilo ranije i sve ovo će se desiti ponovo.

(Telegraf Nauka/Live Science)