Vreme čitanja: oko 2 min.
Možda smo upravo videli prvu gloriju izvan našeg solarnog sistema
Vreme čitanja: oko 2 min.
Pošto se još mučimo da identifikujemo sastav atmosfera mnogo bližih egzoplaneta, zapanjujuće je da možemo pročitati ovakve znakove.
Astronomi su primetili dokaze o meteorološkom fenomenu poznatom kao glorija na još jednoj planeti. Da je reč o Marsu ili Jupiteru, bilo bi to dovoljno izuzetno, ali je reč o planeti WASP-76b, koja je milionima puta udaljenija, izvan solarnog sistema.
Glorija se sastoji od jednog ili više okruglih prstenova u bojama duge – crvena spolja i ljubičasta unutra. Glorije su dobile ime po sličnosti sa oreolima oko glava svetaca na srednjovekovnim slikama (čija inspiracija su možda same glorije).
Preporučujemo
Naučnici otkrili najstariju mrtvu galaksiju
Ruski naučnik kategoričan: Retrogradni Merkur nema uticaj na svakodnevni život
We May Have Just Seen The First Rainbow-Like Glory On A World Outside Our Solar Systemhttps://t.co/m70HE66TuB— IFLScience (@IFLScience) April 5, 2024
Godine 2014, Evropska svemirska agencija (ESA) primetila je gloriju u oblacima Venere, ali je sad uveliko prevazišla sebe.
WASP-76b je toliko vrela planeta da se smatra da na njoj pada kiša od gvožđa. Veoma blizu svoje zvezde i sa (gotovo sigurno) sinhronizovanom rotacijom, WASP-76b ima stalnu dnevnu stranu na kojoj temperature dostižu 2.400 stepeni Celzijusovih, plus-minus nekoliko stotina stepeni zbog atmosferskih efekata.
Noćna strana je sigurno hladnija, ali mora da trpi žestoke vetrove izazvane temperaturnom razlikom. U blizini granice između dana i noći, metali koji ispare na dnevnoj strani kondenzuju se i padaju kao kiša.
Očekivali biste da je takav svet više povezan sa đavolovim rogovima nego sa svetačkim oreolima. Ipak, teleskop za ispitivanje egzoplaneta CHEOPS otkrio je neočekivan obrazac svetlosti koji dolazi iz ovog pakla.
Na tolikoj udaljenosti, CHEOPS nema rezoluciju da direktno vidi gloriju, ali su astronomi primetili asimetriju na ivicama WASP-76b dok prolazi „preko“ svoje zvezde, sa ulaskom u tranzit sjajnijim od izlaska. Otkrili su jače svetlo sa istočne granice između dnevne i noćne polovine planete.
„Ovo otkriće vodi ka hipotezi da bi taj neočekivani sjaj mogao biti posledica snažne, lokalizovane i anizotropne (zavisne od pravca) refleksije – efekta glorije“, kažu naučnici.
Pošto boje duge ne mogu direktno da se osmotre, moguće je da dodatna svetlost ima neki drugi uzrok.
Na Zemlji, vodene kapljice su te koje proizvode glorije. Skoro 20 vrsta atoma, jona i molekula je dosad identifikovano u atmosferi WASP-76b. Nešto od toga, ili nešto još neotkriveno, moglo bi proizvesti efekat glorije, tako da ti pronalasci nisu dokaz vode. Međutim, šta god da uzrokuje gloriju moralo bi biti savršeno sferično i veoma reflektivno. Čak bi i čuvena gvozdena kiša mogla biti odgovorna.
(Telegraf Nauka/IFL Science)
Povezane vesti
Svemirska misija Euklid prikazala je prvi deo svog kosmičkog atlasa
Misija PLATO je napravila važan korak u cilju potrage za egzoplanetama
„Na Zemlji ima života“: Svemirska letelica otkrila nešto što svi znamo, razlog za to je neverovatan
ESA šalje letelicu na prvi dvostruki gravitacioni asistencioni manevar u svemiru: Cilj je Jupiter
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
