Vreme čitanja: oko 2 min.
„Nova zvezda“ sjajna kao Zvezda severnjača zasijaće na nebu ove godine
Vreme čitanja: oko 2 min.
Očekuje se da će eksplozija nove, vidljiva golim okom, ukrasiti noćno nebo ove godine sa „novom zvezdom“ koja će nakratko biti sjajna kao Zvezda severnjača, nudeći jedinstvenu priliku za posmatranje.
Zvezdani sistem koji nam daje ovu priliku poznat je kao T Coronae Borealis (T CrB). Udaljen je oko 3.000 svetlosnih godina od Zemlje i sastoji se od crvenog džina i belog patuljka koji kruže jedan oko drugog.
Kad beli patuljak ukrade dovoljno zvezdane materije od svog saputnika, na svojoj površini izazove kratkotrajan bljesak nuklearne fuzije – erupciju nove, piše Live Science.
Preporučujemo
U jednom danu 1.850 zemljotresa! To je veliko upozorenje – okeansko dno se cepa
Drevni ekosistem Bajkalskog jezera u opasnosti od „smene režima“ zbog zagrevanja
Ta erupcija će biti vidljiva u sazvežđu Severna kruna (Corona Borealis), koje formira polukrug zvezda. Očekuje se da će do erupcije doći između februara i septembra 2024, i da će biti sjajna kao Zvezda severnjača na našem noćnom nebu, ne duže od nedelju dana pre nego što se ponovo ugasi.
„To bi mogla biti prilika za posmatranje koja se javlja jednom u životu pošto se erupcije nove dešavaju samo otprilike svakih 80 godina“, saopštila je NASA.
Ova periodična nova, koja je poslednji put eksplodirala 1946, samo je jedna od pet osmotrenih u galaksiji Mlečni put. Da bi videli erupciju, posmatrači treba da usmere pogled ka Severnoj kruni, koja se nalazi između sazvežđa Volar i Herkul. Erupcija će se pojaviti kao sjajna „nova“ zvezda na noćnom nebu.
Generalno, ovi binarni zvezdani sistemi imaju magnitudu +10, što je previše prigušeno da bi se videlo golim okom. Mađutim, tokom erupcije će magnituda zvezdanog sistema biti +2, što je uporedivo sa sjajem Zvezde severnjače (Polaris).
Kad sjaj dostigne maksimum, trebalo bi da bude vidljiv golim okom nekoliko dana, a malo duže od nedelju dana pomoću dvogleda, pre nego što ponovo potamni, verovatno za narednih 80 godina.
Eksplozivni stelarni par sačinjen je od belog patuljka – relativno malog, gustog ostatka zvezde – i većeg crvenog džina u kasnim etapama zvezdane evolucije, što znači da je njegova spoljna atmosfera naduta i slaba. Ove gravitaciono vezane zvezde su dovoljno blizu da, dok postaje sve nestabilniji zbog svoje sve veće temperature i pritiska, crveni džin odbacuje svoje spoljne slojeve na belog patuljka.
Akumulacija materije zagreva gustu atmosferu belog patuljka dovoljno da izazove termonuklearnu reakciju koja proizvodi novu koju vidimo sa Zemlje. Ovaj ciklus će se nastaviti i kad nova potamni, dok beli patuljak skuplja dovoljno materije za novu erupciju.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Zombi Sunce bi jednog dana moglo iskidati Zemlju
Mrtva zvezda sa „metalnim ožiljkom“ verovatno je ubila i pojela planetu u našoj galaksiji
Koliko dugo će Zemlja postojati?
Šta je prouzrokovalo ultrasnažnu kosmičku eksploziju, prvu svoje vrste
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
