Neotkriveni „mini-meseci“ možda kruže oko Zemlje

Foto: pixabay.com

Godine 2006, astronomi iz programa za posmatranje neba „Katalina“ u Arizoni otkrili su neobično telo u moru hiljada satelita oko naše planete koje su napravili ljudi.

Nakon pažljivijeg pregleda, ustanovljeno je da to nije samo još jedan komad svemirskog otpada. Bio je to prirodni satelit koji je privremeno upao u Zemljinu orbitu.

Preporučujemo

Taj mini-mesec, nazvan 2006 RH120, imao je samo nekoliko metara u prečniku. Međutim, za razliku od pravog Meseca, ovo kosmičko telo je bilo prolazni Zemljin saputnik, putujući oko naše planete samo godinu dana pre nego što je izbačeno iz orbite.

Nakon više od 10 godina, naučnici su uočili još jedan mini-mesec (2020 CD3) – veličine kao neki mali automobil – kako plovi po Zemljinoj orbiti, pre nego što je izbačen iz sistema Zemlja-Mesec u martu 2020.

Zbog svoje blizine Zemlji, ovi mini-meseci zahtevaju pažljivo naučno ispitivanje. Međutim, neki eksperti posmatraju mini-mesece i druge asteroide u blizini Zemlje kao potencijalne oslonce u istraživanju svemira, piše Live Science.

Još nismo postali interplanetarna vrsta. Mini-meseci bi mogli predstavljati ključne korake na putu spoznaje kako ljudi mogu da funkcionišu u interplanetarnom prostoru, i na kraju dođu do Marsa, kaže Ričard Binzel, profesor planetologije iz Masačusetskog instuituta za tehnologiju.

U septembru 2016, NASA je lansirala svemirsku letelicu bez posade OSIRIS-REx u misiju uzimanja uzorka sa potencijalno opasnog asteroida Benu, koji ima verovatnoću 1/2.700 da udari u Zemlju 2182. godine. Letelica se posle sedam godina vratila sa malim komadom asteroida starog 4,5 milijardi godina.

Uspeh misije inspirisao je naučnike koji planiraju sledeće faze istraživanja. Jedna ideja je da se bliski asteroidi iskoriste kao oslonci za misiju na Mars.

Benu je oko 300.000 kilometara daleko od Zemlje i preseca njenu orbitu oko Sunca svakih nekoliko godina. Stoga je misija trajala sedam godina i koštala oko 1,16 milijardi dolara.

Mini-meseci su, s druge strane, neki od najlakše dostupnih asteroida.

Da biste išli bilo gde u svemir, morate promeniti brzinu. Mini-meseci su mala tela sa vrlo malo gravitacije i zahtevaju nizak nivo neophodne promene brzine, što znači da nije potrebno mnogo propulzije za transport letelice iz niske orbite oko Zemlje do mesta susreta sa asteroidom. Stoga bi misije na mini-mesece zahtevale manje goriva nego putovanja na mnoge druge kosmičke objekte.

Istraživanje sugeriše da bi za putovanje do mini-meseca i povratak trebalo oko 100 dana. (Naš Mesec je oko tri dana putovanja daleko, ali je raketi NASA Saturn V trebalo 770.000 litara kerozina i 1,2 miliona litara tečnog kiseonika samo da poleti.)

Iako misije na mini-mesece imaju potencijal, mana je u njihovoj nepostojanoj prirodi – moglo bi biti teško izvesti misiju pre njihovog ispadanja iz kratkoročne putanje oko Zemlje.

Misije na mini-mesece i druge asteroide u blizini Zemlje mogu testirati efikasnost tehnologija svemirskih agencija u pogledu dalekog svemira, uključujući sisteme za održanje života, motore i sisteme propulzije, kaže Pol Abel, glavni naučnik NASA za istraživanje malih tela.

Putovanja na mini-mesece mogla bi pomoći naučnicima u još jednom bitnom nastojanju – ekstrakciji vode. Voda je važna ne samo za hidrataciju, već i za proizvodnju dodatnog raketnog goriva, obično tečnog vodonika. To će biti neophodno za dolazak do Marsa, koji je u proseku više od 225 miliona kilometara daleko od Zemlje.

Trenutno svemirske letelice moraju da nose svu vodu i gorivo koji će im trebati sa Zemlje. Ogromna težina tečnosti znači da je potrebna ogromna pogonska sila za oslobađanje od Zemljine gravitacije, što dalje povećava težinu sistema.

Da bi se prekinuo taj začarani krug treba pronaći način za snabdevanje gorivom u svemiru.

Asteroidi u blizini Zemlje bi mogli biti idealni kandidati za „svemirske pumpe“. Sve više istraživanja pokazuje da su mnogi asteroidi u blizini Zemlje bogati mineralima i vodom koji su zarobljeni u stenama. Ako bi se toj vodi moglo pristupiti, mogla bi biti razdvojena u vodonik i kiseonik – ključne elemente za proizvodnju raketnog goriva.

Imali biste vodu za piće, kiseonik za disanje i raketno gorivo, kaže Abel.

NASA je trenutno uglavnom fokusirana na pronalaženje vode na Mesecu, ali mnoge komercijalne kompanije – uključujući Karman+, Transastru i Astrofordž – imaju u vidu asteroide radi ekstrakcije vode i metala.

Ove operacije još nisu zaživele, uglavnom zbog troškova i tehnologije neophodne za dolazak na te leteće stene. Međutim, misije na mini-mesece bi mogle poslužiti kao test za tehnologije asteroidnog rudarstva.

Ipak, sami mini-meseci možda nisu najbolja opcija za punjenje svemirskih letelica gorivom pošto su mali, sa isušenim površinama zbog dugotrajne izloženosti Suncu. Neki naučnici smatraju da mnogi mini-meseci ne nose vodu, jer su se ili odlomili od Meseca ili su privučeni sa ivice glavnog asteroidnog pojasa, što ukazuje na malu mogućnost vode.

Čak i ako mini-mesecima nedostaje voda, mogli bi omogućiti kompanijama da testiraju sposobnost manevrisanja u blizini asteroida.

Pronalaženje još mini-meseca

Foto: Wikipedia/Rubin Observatory/NOIRLab/NSF/AURA/B. Quint, CC BY 4.0, via Wikimedia Commons

Mini-mesece je vrlo teško detektovati pomoću postojećih teleskopa baziranih na Zemlji zbog male veličine i brzog kretanja. Međutim, novi teleskop bi to mogao promeniti – visoko u čileanskim Andima, uskoro će biti završena konstrukcija opservatorije „Vera Rubin“, koja će imati najveću digitalnu kameru na svetu.

Ta kamera će 2025. godine početi da pravi 700 slika svake noći tokom 10 godina radi katalogiziranja solarnog sistema na visokopreciznom nivou od šest terapiksela. Ovo detaljno istraživanje univerzuma će pomoći naučnicima sa razumeju misteriozne supstance kao što su tamna materija i tamna energija.

A prema simulaciji iz 2020, takođe bi moglo pomoći astronomima da detektuju mini-mesec svaka tri meseca.

Još jedan instrument NASA, kamera za snimanje objekata u blizini zemlje – NEOCam – u 2027. će detektovati asteroide. Kamera će potpuno skenirati nebo svake dve nedelje radi potencijalno opasnih asteroida i kometa u blizini Zemljine orbite. Iako je primarni cilj ovog infracrvenog svemirskog teleskopa zaštita od „ubica planeta“, ujedno može otkrivati mini-mesece.

Bez obzira na značaj uloge misija na mini-mesece za tehnologiju svemirskih letelica ili rudarske operacije, izučavanje tih privremenih saputnika i drugih asteroida u blizini Zemlje moglo bi dati bitne uvide u misterije našeg solarnog sistema. Mnogi naučnici misle da su asteroidi kao što je Benu verovatno doneli semenje života na Zemlju rano u njenoj istoriji.

Mini-meseci su odlična mesta za otkrivanje hemijskog porekla našeg solarnog sistema i sastojaka koji su stvorili život na Zemlji. Razlog zašto ih nismo ranije posećivali je to što ih nema baš mnogo. Upravo ih otkrivamo. Novi teleskopi će ih izneti u prvi plan.

(Telegraf Nauka/Live Science)