Vreme čitanja: oko 5 min.
Osam asteroida koji su „prodrmali“ naš svet u 2023.
Vreme čitanja: oko 5 min.
Prošla godina je bila jedna od najvećih za nauku o asteroidima – NASA se trijumfalno vratila sa asteroida Benu, ostvareno je veličanstveno otkriće organskih molekula na asteroidu Rjugu, iz blizine su osmotrene strašne posledice asteroidnog sudara i tako dalje.
Milioni asteroida u našem solarnom sistemu predstavljaju putujuće kosmičke stene koje nose tragove prošlosti našeg univerzuma – i potencijal da unište našu budućnost.
Godine 2023, astronomi su napravili ogromne korake u izučavanju tih neuhvatljivih objekata. Dve ambiciozne, višegodišnje misije sakupljanja uzoraka sa asteroida iz svemira bile su uspešne i otkrile su izmešanost gradivnih blokova života s tim kosmičkim krhotinama.
Preporučujemo
Ključni sastojak života i energija za njega pronađeni na Enkeladu
Retka praznina u solarnom vetru nakratko je naduvala Marsovu atmosferu, što se može desiti i Zemlji
Osim toga, NASA je nastavila da proučava strašne posledice preusmeravanja dvostrukog asteroida (DART) – prvog čovekovog pokušaja da skrene potencijalno opasan asteroid s puta – dok su astronomi upozorili da se sledeći asteroid ubica možda skriva u Sunčevom bljesku.
Sledi rekapitulacija tih uzbudljivih priča o svemirskom „dragom kamenju“, piše Live Science.
„Semenje života“ na Rjuguu
U nekoliko studija objavljenih u februaru i martu, naučnici su objavili dugoočekivanu analizu prašine sa površine asteroida Rjugu. Prva studija je otkrila prisustvo molekula bitnih za sav poznati život, uključujući 15 aminokiselina – gradivnih blokova proteina.
Druga studija je dodala detekciju uracila, jedne od četiri nukleobaze RNK, molekula koji sintetiše proteine, prisutnog u svim živim bićima.
Japanska svemirska letelica „Hajabusa2“ je uzela uzorak sa asteroida Rjugu 2018. godine, pre nego što ga je donela na Zemlju 2020. Ovogodišnja analiza je otklonila sve sumnje da su mnogi od gradivnih blokova života prisutni u svemiru – i mogu čak biti dostavljeni na mlade planete putem udara asteroida.
Zbog tih izuzetnih nalaza, autora studije Jasuhiro Oba, astrohemičar sa Hokaido univerziteta u Japanu, rekao je: „Teško je isključiti mogućnost da neki oblici života postoje u vanzemaljskim sredinama“.
Da Japan ne bi prigrabio svu slavu u vanzemaljskom istraživanju, NASA je izvela sopstvenu sedmogodišnju misiju OSIRIS-Rex radi uzimanja uzorka sa asteroida Benu – naopasnijeg poznatog asteroida u solarnom sistemu – uspešno izbacujući kapsulu sa uzorkom u pustinju Jute 24. septembra.
Naučnici su u roku od nekoliko nedelja analizirali praškasti crni materijal šaljući manje količine uzorka laboratorijama širom sveta. Preliminarna analiza je pokazala ne samo da je Benu bogat vodom i organskim molekulima bitnim za život na Zemlji, već i da ima nepoznati materijal koji još nije identifikovan. Pratite nastavak ove priče u novoj godini.
Skrivene „ubice planeta“ nas čekaju
Prošle godine su astronomi otkrili asteroid „ubicu planeta“ širok 1,6 kilometara u Sunčevom bljesku, koji je izgleda izbegavao detekciju decenijama. Taj asteroid nije pretnja po Zemlju za barem 1.000 godina, ali njegovo iznenadno otkriće nameće pitanje: Ima li još potencijalno smrtonosnih asteroida koje ne vidimo?
Astronomi kažu da „definitivno“ ima još džinovskih asteroida skrivenih Sunčevim bljeskom, kao i mnoštvo manjih koji bi mogli naneti veliku regionalnu štetu ako se prikradu u Zemljinu orbitu. Detekcija asteroida blizu Sunca zahteva specijalne infracrvene svemirske teleskope, koje bi i NASA i Evropska svemirska agencija (ESA) trebalo da uvedu u narednoj deceniji.
Kad je NASA namerno sudarila svoju svemirsku letelicu DART sa binarnim asteroidom Dimorfos u septembru 2022, naučnici su očekivali da će promeniti orbitu tog svemirskog kamena oko partnerskom asteroida za barem 72 sekunde. Na kraju je udar promenio Dimorfosovu orbitu za enormnih 33 minuta.
Ta velika promena je posledica snage udara svemirske letelice i ogromne bujice debrija iz Dimorfosa nakon sudara. Ta ogromna bujica, zajedno s „rojem kamenja“ sa površine asteroida, detaljno su snimljeni teleskopom „Habl“.
Taj haos je dobra stvar; pokazuje da je misija bila uspešna u promeni putanje ciljanog asteroida, potvrđujući metod „kinetičkog udara“ u cilju skretanje asteroida.
To je dobro znati, ako neki kamen poput Dimorfosa nekad bude predstavljao sigurnu pretnju. Srećom, nijedan poznati asteroid ne predstavlja takvu pretnju za barem 100 godina.
Kad niste sigurni, bacite nuklearnu bombu
Iako je DART bio uspešniji nego što se očekivalo, stvarno spasavanje Zemlje od asteroida moglo bi biti mnogo teže nego što ta misija sugeriše. Na konferenciji o planetarnoj odbrani, naučnici su dobili zadatak da skrenu hipotetički asteroid oko tri puta veći od Dimorfosa.
Simulacije su pokazale da bi za preusmeravanje tako velikog kamena bilo potrebno istovremeno lansiranje 39-85 raketa sa kinetičkim udaračima – što je „potpuno nepraktično“ rešenje, izjavio je Brent Barbi, aerokosmički inženjer.
Bolje rešenje, prema simulacijama, bilo bi detoniranje nuklearnog eksploziva u blizini asteroida. Takva eksplozija bi momentalno pretvorila u paru spoljni sloj asteroida, stvarajući ogromnu bujicu debrija sposobnu da pomeri asteroid sa kolizionog kursa.
Međutim, u svakom slučaju – kinetički udari ili nuklearna bomba – naučnicima bi verovatno bilo potrebno barem pet godina planiranja da obave posao, tako da što pre detektujemo potencijalno opasne asteroide to bolje.
U novembru je svemirska letelica „Lusi“ proletela pored 0,8 kilometara širokog asteroida Dinkineš, koji kruži u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera.
U nedeljama do bliskog proletanja, astronomi su primetili neobično treperenje. Ispostavilo se da Dinkineš ima skriveni mesec – mali, 220 metara širok kamen koji periodično prolazi ispred svog većeg saputnika, izazivajući treperenje.
Dinkineš je najmanji asteroid koji je neka svemirska letelica istraživala i nije moguće da se te opservacije izvedu sa Zemlje – najbolji način da se istražuju asteroidi jeste da im se priđe vrlo blizu.
Još „manje“ iznenađenje
Međutim, sledi još jedan obrt: Dinkinešov tajni mesec su zapravo dva malena meseca koja se dodiruju. Poznati kao kontaktni binarni sistemi, ti meseci imaju oblik kikirikija u ljusci koji je viđen kod mnogo većih asteroida u našem solarnom sistemu, ali nikad kod tako malih stena.
Dok „Lusi“ nastavlja putovanje ka Jupiteru radi istraživanja grupe asteroida poznatih kao trojanski asteroidi, sigurno će biti još iznenađenja.
Lunarni posetilac
Konačno, još jedan asteroid se prošle godine ispostavio kao više od onoga što se činilo da jeste. Kamoaleva, komad stene veliki kao panoramski točak (Ferisov točak), koji prolazi na daljini do 14,4 miliona kilometara od Zemlje svakog aprila, možda je zapravo deo Meseca koji se otkinuo prilikom drevnog sudara.
Ranija istraživanja su pokazala da taj kamen ima sličan sastav kao Mesec, ali je studija objavljena u oktobru izračunala kako je udar nekog drevnog asteroida u Mesec mogao izbaciti Kamoalevu u sadašnju putanju blizu Zemlje.
Štaviše, studija je pokazala da bi moglo biti još komada lunarne površine koji kruže u blizini naše planete koji su lansirani u svemir istim udarom ili sličnim udarima. Jednostavno rečeno: Zemlja možda ima više meseca nego što smo mislili.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Šokantno otkriće! NASA gađala „ubicu gradova“, ali došlo do greške: Džinovske stene jure ka Marsu
Neotkriveni „mini-meseci“ možda kruže oko Zemlje
Zašto ne eksploatišemo asteroid vredan 100.000 triliona dolara?
Organska materija sa asteroida Rjugu mogla bi objasniti odakle je život došao na Zemlju
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
