Vreme čitanja: oko 2 min.
Galaktički sudar: Kako je spajanje s Kobasicom oblikovalo našu galaksiju?
Vreme čitanja: oko 2 min.
„Prečaga“ koja predstavlja središnji deo naše galaksije je nastala utapanjem manje galaksije, koju su naučnici nazvali Kobasica, sa primordijalnim Mlečnim putem. Kobasica nije preživela, utopila se u Mlečni put i tako uticala na izgled galaksije
Mlečni put pripada grupi spiralnih galaksija, tačnije spiralnih galaksija sa „prečagom“. Ovakve galaksije čine dve trećine svih spiralnih galaksija. Teleskopski posmatrano iz prečage polaze kraci galaksije i na osnovu međusobne razmaknutosti kraka one se dele u SBc, SBm i SBa klase. Novija posmatranja i studije prečage Mlečnog puta sugerišu da je on ostatak sudara dve galaksije, piše Universe Today.
Preporučujemo
Prvi put otkrivene zvezde kojima je isisan vodonik: Astronomi konačno potvrdili decenijama staru teoriju
13 figurica od terakote pronađeno u ruševinama Pompeje: Neverovatno arheološko otkriće u Italiji
Iako je Mlečni put naš dom to je nama najmanje poznata galaksija jer nam je veoma teško da je detaljno mapiramo. Srećom nove osmatračke misije poput one koju sprovodi Gaia satelit Evropske svemirske agencije nam konačno daje bolji uvid u strukturu naše galaksije. Jedna od činjenica na koju nam je Gaia ukazala je da se naša galaksija u prošlosti sudarila sa nekoliko (manjih) galaksija.
Možda najveći sudar u istoriji naše galaksije se odigrao pre između 8 i 11 milijardi godina, kada se Mlečni put sudario sa manjom galaksijom, čije ime sugeriše na njen oblik prema kompjuterskoj simulaciji, Kobasica (Gaia-Sausage-Enceladus ili GCE). Ovaj dugotrajni i ne siloviti proces koji nazivamo sudarom je za posledicu imao unošenje 50 milijardi sunčevih masa i barem osam globularnih zvezdanih jata uz prateći gas i prašinu.
Veoma je zanimljivo da je u periodu sudara sa Kobasicom Mlečni put formirao svoj oblik kao spirala sa prečagom. To je zaintrigiralo astronome koji su se odmah bacili na posao u nameri da otkriju postoji li veza između ova dva događaja. Koristeći kompjuterske simulacije oni su posmatrali kako sudari galaksija rezultiraju formiranjem „prečage“. Pošto je često da se sudarom formiraju prečage tim se fokusirao na određeni vremenski period i došao je do zaključka da bi bez sudara sa Kobasicom formiranje prečage Mlečnog puta bilo doloženo za dve milijarde godina. Uslovi koji su bili prisutni u mladom Mlečnom putu su bili takvi da su odlagali formiranje prečage. Istraživanje ne dokazuje da je prečaga nastala neposredno zbog sudara galaksija, ali pokazuje da je formiranje ove zvezdane formacije definitivno inicirano sudarom.
Ako je takve posledice sudar imao na Galaksiju nameće se pitanje da li i kakve je posledice imao na formiranje Sunčevog sistema i uslova za formiranje Zemlje i života na njoj.
Kakve je posledice taj događaj imao po nastanak Sunčevog sistema i na stvaranje uslova da se konačno u svemiru pojavimo mi? Ako je imao posledice onda se ionako dugi niz događaja koji su doveli do stvaranja života na Zemlji još više povećao, ali to je druga priča.
(Telegraf Nauka / Universe today)
Povezane vesti
Prvi put snimljena zvezda van naše galaksije: Crveni supergigant udaljen je 160.000 svetlosnih godina
Da li je tamna materija ključ nastanka supermasivnih crnih rupa u ranom svemiru?
Šta su supergalaktički klasteri? Stalni svemirski građevinski projekat je najveći deo kosmičke mreže
Nebeska lepota: Istraživanje prstenaste galaksije koja prkosi očekivanjima
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
