Ruska raketa ponela u svemir prvi deo Međunarodne svemirske stanice: Punih 25 godina u orbiti

Lansiranje modula Zarja u orbitu 1998... Foto: YURI KOCHETKOV / AFP / Profimedia

Prvi segment Međunarodne svemirske stanice (MSS) – kontrolni modul Zarja (Zora) – lansiran je u orbitu na današnji dan, 20. novembar 1998. godine. Time je počela avantura koja traje i danas, punih 25 godina.

Ruski modul lansiran je raketom Proton sa kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu. Plan je bio sklapanje stanice u narednih pet godina, što je i učinjeno.

Preporučujemo

Prvi američki modul Juniti poleteo je u orbitu dve nedelje kasnije – 4. decembra 1998. Spajanjem ova dva modula, započeto je spajanje Međunarodne svemirske stanice.

Prvu posadu koja je boravila na MSS (lansirana u novembru 2000) činili su astronaut NASA Bil Šepard i kosmonauti Jurij Gidzenko i Sergej Krikaljev. U orbiti su živeli četiri meseca i započeli su misiju neprestanog boravka ljudi u svemiru, koja traje već 23 godine.

Prva posada koja je duže ostala u MSS: Sergej Krikaljev, Jurij Gidzenko i Bil Šepard... Foto: STR / AFP / Profimedia

Vremenom je MSS dobila još modula, a neki od najvećih su:

• Zorja (lansirana 20. novembra),
• Juniti ili Jedinstvo (4. decembra 1998),
• Zvezda (12. jul 2000),
• Destini ili Sudbina (4. decembra 1998),
• Harmoni (23. oktobar 2007),
• Kolumbus (7. februar 2008),
• Kibo (2008-2009),
• Nauka (21. jul 2021).

Foto: Frank Rubio/NASA / Zuma Press / Profimedia

Zanimljivo je da Rusija, tj. SSSR nije bila deo plana o Međunarodnoj svemirskoj stanici, koji je objavio američki predsednik Ronald Regan u januaru 1984. Tadašnja ideja bila je da stanicu naprave i koriste SAD, Evropa, Japan i Kanada. Projekat je bio na ivici otkazivanja 1993, ali je onda Rusija postala partner i njeno iskustvo sa svemirskom stanicom „Mir“ bilo je ključno. Iako su odnosi Vašingtona i Moskve već godinama najgori od kraja Hladnog rata, Međunarodna svemirska stanica ostala je mesto na kome dve zemlje sarađuju bez ikakvih problema.

Tokom četvrt veka, 269 ljudi iz 21 zemlje provelo je neko vreme u MSS. Među njima su i prvi astronauti iz Južne Afrike, Brazila, Švedske, Malezije, Južne Koreje, Danske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Za to vreme postavljeni su mnogi rekordi – tokom više misija Genadij Padalka u orbiti je proveo 878 dana, a Pegi Vitskon 675, najduža svemirska šetnja trajala je osam sati i 56 minuta… Kosmonaut Jurij Malenčenko 10. avgusta 2003. oženio se svojom dotadašnjom verenicom Ekaterinom Dmitrevom, koja je bila u Teksasu, a on u orbiti iznad Novog Zelanda. Bio je to prvi i do sada jedini brak započet u orbiti.

Trenutni planovi su da MSS bude penzionisana i povučena do 2030. godine.

Ruska državna svemirska agencija Roskosmos namerava da sprovede 27 naučnih eksperimenata na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) u naredne tri godine, izjavio je danas izvršni direktor Roskosmosa za dugoročne programe i nauku Aleksandar Blošenko.

- Sledeće godine očekujemo 14 novih istraživanja, a jedno od njih, Laktoferin, je uz učešće beloruskih kosmonauta. U periodu od 2025. do 2026. godine očekujemo još 13 novih istraživanja, kojima će ciklus stvaranja kompleksnih visokih tehnoloških oprema biti priveden kraju - rekao zvaničnik Roskosmosa na međunarodnoj konferenciji "Nauka na MSS", prenosi TASS.

Cilj eskerimenta Laktoferin je sakupljanje podataka o uticaju faktora svemirskih letova na karakteristike biosimilara laktoferina, komponente imunog sistema čoveka, preneo je Tanjug.

(Telegraf Nauka)