Pet najopasnijih asteroida u solarnom sistemu

Pre oko 66 miliona godina, Zemlju je pogodio asteroid veličine grada. Taj udar je oslobodio energiju ekvivalentnu detonaciji 65 biliona tona TNT-a, urezujući 180 kilometara širok ožiljak na teritoriji današnjeg poluostrva Jukatan u Meksiku.

Najstrašniji efekat tog asteroida, po imenu Čiksulub, bila je smrt neavijanskih dinosaurusa, zajedno sa oko tri četvrtine vrsta na Zemlji prilikom događaja zvanog Kredno-paleogena ekstinkcija.

U nastojanju da spreči slične katastrofalne sudare, Centar za izučavanje objekata bliskih zemlji sprovodi dugoročne analize mogućih budućih orbita potencijalno opasnih asteroida (Sentri sistem nadzora). Nabrojaćemo pet asteroida koji predstavljaju najveći rizik po Zemlju. Međutim, verovatno postoje i drugi, skriveni iza Sunčevog blještanja, kojih nismo svesni, piše Live Science.

1. Benu

Veličina: 0,49 kilometara

Masa: 67 miliona tona

Otkriven u septembru 1999. i zvanično označen kao 101955 Bennu (1999 RQ36), asteroid Benu trenutno predstavlja najveći rizik za udar u našu planetu – međutim, srećom ne za neko vreme. Naučnici iz NASA računaju da kad Benu priđe blizu Zemlji 24. septembra 2182. postojaće 0,037% – ili jedan u 2,700 – verovatnoće da udari našu planetu.

Pripremajući se za to, naučnici uče sve što mogu o tom asteroidu bogatom ugljenikom, za koji se smatra da se odlomio od većeg asteroida pre oko dve milijarde do 700 miliona godina. Svemirska letelica OSIRIS-Rex je 24. septembra 2023. donela na Zemlju uzorak sa asteroida i taj svemirski kamen će analizirati istraživači širom sveta.

Ako bi Benu pogodio Zemlju, oslobodila bi se energija jednaka detonaciji 1,4 milijarde tona TNT-a, izazivajući regionalnu destrukciju, ali bez potencijala za globalno razaranje. Ako bi pogodio gusto naseljenu oblast, Benu bi mogao izazvati milione smrtnih slučajeva.

2. 29075 (1950 DA)

Veličina: 1,3 kilometra

Masa: 71 milion tona

Drugi najrizičniji objekat je asteroid 29075 (1950 DA), koji je bio izgubljen nakon prvobitnog otkrića u februaru 1950, a ponovo je otkriven 50 godina kasnije. Smatra se da je u pitanju labava gomila kamenja sa visokim sadržajem gvožđa i nikla. Trenutno ima 0,0029% – jedan u 34.500 – šansi da pogodi Zemlju 16. marta 2880.

Ako bi 1950 DA udario Zemlju, oslobodio bi energiju ekvivalentu 75 milijardi tona TNT-a, dovoljno da izazove globalnu katastrofu koja bi mogla zbrisati čovečanstvo.

3. 2023 TL4

Veličina: 0,33 kilometra

Masa: 43 miliona tona

Otkriven ove godine, 2023 TL4 pokazuje da neki novopronađeni svemirski objekat može odmah postati jedan od najopasnijih asteroida. Na osnovu opservacija sakupljenih 8-19 oktobra, astronomi su izračunali da ima 0,00055% – jedan u 181.000 – šansi da pogodi Zemlju 10. oktobra 2119. Ako bi se taj udar desio, 2023 TL4 bi oslobodio energiju jednaku detonaciji 7,5 milijardi tona TNT-a.

4. 2007 FT3

Veličina: 0,34 kilometra

Masa: 49 miliona tona

2007 FT3 je definisan kao „izgubljeni asteroid“ pošto ga astronomi nisu videli od 2007. Orbita tog objekta trenutno nije dobro utvrđena, ali NASA predviđa da ima 0,0000096% – jedan u 10 miliona – šansi da udari našu planetu 3. marta 2030. Malo manju verovatnoću od 0,0000087% – jedan u 11,5 miliona – ima da udari Zemlju 5. oktobra 2024.

Ako bi takav udar desio 2024. ili 2030, FT3 bi oslobodio energiju jednaku detonaciji 2,6 milijardi tona TNT-a, dovoljno da izazove ogromnu regionalnu štetu, ali ne i globalnu katastrofu.

5. 1979 XB

Veličina: 0,66 kilometara

Masa: 354 miliona tona

Još jedan izgubljeni asteroid, nije viđen 40 godina i stoga takođe ima slabo određenu orbitu. Koliko se zna, taj asteroid, prvi put viđen 11. decembra 1979, ima 0,000055% – jedan u 1,8 miliona – šansi da udari Zemlju 14. decembra 2113. Takav udar bi oslobodio istu energiju kao detonacija 30 milijardi tona TNT-a.

Počasni status: 99942 Apophis

Veličina: 0,34 kilometra

Masa: 24 miliona tona

Teško je govoriti o rizičnim asteroidima a da se ne pomene 99942 Apophis. Ovaj asteroid – sa prikladno apokaliptičnim imenom po Apepu Uništitelju, neprijatelju staroegipatskog boga Ra – bio je na vrhu liste opasnih asteroida skoro dve decenije.

Otkriven u junu 2004, Apofis je brzo identifikovan kao jedan od najopasnijih asteroida koji bi mogli pogoditi Zemlju. Međutim, to se promenilo 2021, kad su opservacije bolje utvrdile njegovu orbitu. Astronomi su zaključili da 340 metara široki Apofis ne predstavlja opasnost po Zemlju za barem 100 godina. Sad je u smešten u odeljak „sklonjenih objekata“.

To znači da će posmatrači neba moći da gledaju Apofisa tokom bliskog prilaska 2029, dok bude prolazio u opsegu od 32.000 kilometara – bliže nego neki sateliti – pomoću dvogleda i teleskopa, bez straha da će njegovi ponovni dolasci 2036. i 2068. biti pretnja po planetu.

Dakle, kolika je opasnost?

Pomisao na udar asteroida jeste zastrašujuća, ali svi svemirski kamenovi na ovoj listi su označeni kao „nula“ ili „belo“ po Torinskoj skali. Međunarodna astronomska unija je 1999. godine usvojila tu skalu koja asteroidima dodeljuje broj od 0 do 10, koji ukazuje na rizik od udara i na posledice takvog udara.

Nivo 0, bela zona, ukazuje na nulti rizik od udara ili na rizik toliko mali da se može smatrati nultim. Taj nivo se odnosi ne samo na asteroide koji će promašiti Zemlju, već i na male objekte iz svemira koji će sagoreti u atmosferi i stoga ne predstavljaju pretnju.

Nivoi 8, 9 i 10, s druge strane, nalaze se u crvenoj zoni, predstavljajući asteroide koji će se sigurno sudariti sa Zemljom, sa posledicama u rasponu od lokalizovane destrukcije (nivo 8) i nečuvenog regionalnog razaranja (nivo 9) do globalne klimatske katastrofe (nivo 10) koja bi mogla ugroziti budućnost poznate civilizacije.

Trenutno nema objekata na listi Sentri nadzora sa nivoom 0. Benu i 1950 DA nisu rangirani na Torinskoj skali pošto su njihovi predviđeni udari više od 100 godina u budućnosti. NASA kaže da trenutno nema poznate značajne opasnosti od udara u narednih sto i više godina.

Naravno, i dalje možda postoje opasni objekti koji nisu otkriveni – zaista, hiljade potencijalnih „ubica gradova“ i čak „ubica planeta“ možda se kriju u Sunčevom bljesku – zbog čega Centar za izučavanje objekata bliskih zemlji vrlo pažljivo traga za potencijalno opasnim asteroidima.

(Telegraf Nauka/Live Science)