Vreme čitanja: oko 2 min.
Dve super-Zemlje udaljene od nas 1.800 svetlosnih godina skliznule iz orbita: Prvi put zabeležen sudar planeta
Vreme čitanja: oko 2 min.
Posle sudara nastao je džinovski oblak koji je izazvao pomračenje od 95 procenata koje je trajalo oko 900 dana
Poznato je da bez obzira na ogromna rastojanja u svemiru među nebeskim telima dolazi do sudara bilo da su u pitanju zvezde, planete ili daleko manja nebeska tela poput planetoida i asteroida. Smatra se da je naš Mesec nastao kao posledica jednog takvog sudara tokom ranog formiranja Sunčevog sistema, kada je bilo mnogo više ovakvih kolizija.
Preporučujemo
NASA popravlja letelice udaljene više od 20 milijardi km: Vojadžer 1 i 2 kroz svemir nose i poruku na srpskom
Patuljasta planeta ima organska jedinjenja nastala u vodi: Šokantno otkriće o Cereri
Do sada smo imali samo teorije i na njima bazirane modele sudara planeta, a sada imamo i vizuelnu potvrdu takvog događaja, piše Extreme Tech.
Sve je počelo kada je astronom amater slučajno uočio ovaj događaj i podelio ga preko društvenih mreža. On je gledao u inače ni po čemu značajnu zvezdu 2MASS J08152329-3859234 udaljenu 1.800 svetlosnih godina od nas. Nakon ovog događaja, kako je ova zvezda postala posebna, prekrštena je u ASASSN-21qj. Istraživači sa Lejden i Bristolskog univerziteta su na društvenim mrežama podelili optičke i fotometrijske podatke ove zvezde. Oštrooki amater astronom je potom posmatrajući zvezdu uočio anomalije u svetlosti kao i neuobičajenjo infracrveno usijanje, navode izvori sa Bristolskog univerziteta. Ovo je neočekivano pokrenulo dvogodišnje istraživanje.
Rad objavljen u časopisu Nature objašnjava zašto je kod zvezde nalik Suncu došlo do povećanja u intenzitetu svetlosti. Naime, prema nekolicini američkih astronomskih laboratorija dve planete koje su orbitirale oko zvezde ASASSN-21qj su ispale iz svojih orbita i sudarile su se. Ove planete okarakterisane kao „super-Zemlje“ ili „mini Neptuni“ bile su dovoljno velike da je njihov sudar proizveo vreli i dugoprisutni ostatak infracrvenog zračenja. Zbog toga što se sudar dogodio relativno blizu same zvezde, na razdaljini od 2 do 16 astronomskih jedinica (astronomska jedinica, AU, je daljina između Sunca i Zemlje), ovaj ostatak infracrvenog zračenja je izgledao kao da je sama zvezda povećala jačinu svoje svetlosti.
Nakon inicijalnog povećanja luminiscencije astronomi su posmatrali prigušivanje svetlosti zvezde izazvano ostacima sudara planeta, gasovima, komadima planeta i prašinom koji su formirali vreli džinovski oblak oblika diska sa rupom u sredini ispred ASASSN-21qj. Ovaj oblak je izazvao pomračenje od 95 procenata koje je trajalo oko 900 dana. Na osnovu toga istraživači smatraju da rotacija oblaka oko zvezde isto toliko traje. Astronomi planiraju da nastave osmatranje oblaka iako sudari sa drugim ostacima mogu izazvati postepeno raspršivanje oblaka, a možda i formiranje nove planete od ostataka sudara.
Još uvek nisu jasne okolnosti koje su dovele do sudara. Najlogičnije objašnjenje je prolazak nekog drugog nebeskog tela velike mase u blizini. Ovakva nebeska tela mogu izazvati iskliznuće planeta iz svojih orbita i potencijalne sudare.
Ovo potpuno iznenadno posmatranje sudara planeta će svakako uticati na dalja ispitivanja i na povećan fokus na zvezde za koje znamo da imaju planete i na orbite ovih planeta jer nikada se ne zna kada ćemo uočiti neku novu pojavu u beskrajnom svemiru.
(Telegraf Nauka/ Extreme Tech)
Povezane vesti
Pripremite se za eksploziju na nebu koja se viđa samo jednom u životu
Zastrašujuće slike momenta kad je džinovska crna rupa oživela! Isto može da se desi i kod nas, kažu naučnici
Žene su otpornije od muškaraca na uslove u svemiru: Brže se i oporavljaju, pokazala studija
Da li je zvezda Metuzalem zaista starija i od samog svemira?
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Deki
Dok sam bio mali zanimao me Svemir a kad sam porastao i naučio neke stvari shvatio sam da je izučavanje Svemira gubljenje vremena. Mi ne znamo šta je u dubinama okeana, tu desetak kilometara ispod nas a bacili smo milijarde dolara na izučavanje nečega što nikada nećemo shvatiti već po raznim simpozijumima iznosimo besmislene teorije. Ko garantuje da postoje 4 agregatna stanja? Ko garantuje da postoje samo 4 sile? Sve je relativno pa i naše znanje.
Podelite komentar