Na Zemlju je stiglo 250 grama prašine sa asteroida Benu: Šta su sledeći koraci istraživača?

Rastavljanje kapsule sa uzorcima u strogim laboratorijskim uslovima... Foto: KEEGAN BARBER / UPI / Profimedia

Letelica Oziris-Rex američke agencije NASA posle 7 godina i 6,21 milijardi kilometara donela je na Zemlju prašinu sa asteroida Benu. Već to je veliki, značajan poduhvat i dokaz veštine, inženjerstva i posvećenosti. Ipak, naučnike tek sada čeka veliki posao proučavanja oko 250 grama prašine sa asteroida, piše Science Alert.

Istraživači veruju da će im analiza ove kosmičke prašine dati nove informacije o nastanku Sunčevog sistema i tome kako su osnovni elementi neophodni za razvoj života stigli na Zemlju.

Preporučujemo

- Ovo je veliki korak ne samo za tim iza misije Oziris-REx, već za celu nauku. Uspešno spuštanje uzoraka sa Benua na Zemlju je trijumf saradnje i dokaz šta sve možemo postići. Ipak, ne smemo da zaboravimo da je ovo tek početak i da sada imamo priliku bez presedana da analiziramo ove uzorke i ispitamo dublje tajne našeg solarnog sistema – rekao je Dante Loreta, glavni istraživač misije Oziris-Rex i profesor Univerziteta Arizone.

Kapsula nakon sletanja u pustinju u Juti... Foto: Keegan BARBER / AFP / Profimedia

Po sletanju u pustinju u Juti, kapsula je preneta u čisti objekat kako bi kontaminacija Zemlje, ali i samih uzoraka bila smanjena na minimum. Veruje se da je u letelici oko 250 grama materijala, ali tačna količina neće biti poznata bar još nekoliko dana.

U obezbeđene prostorije sa uzorcima biće dozvoljen ulaz samo šestoro ljudi i to u punoj zaštitnoj odeći. Njihov zadatak je prvo rastavljanje kapsule, pa izvlačenje, ali ne i otvaranje kapsule sa uzorcima. Kapsula će zatim biti preneta u Svemirski centar Džonson na dalje proučavanje. Tu će uzorci biti izmereni i podeljeni, a zatim poslati različitim naučnim timovima širom sveta i to za različite analize. Prve podatke NASA će objaviti 11. oktobra.

Asteroid Benu je značajan jer je jedan od objekata za koje se veruje da su nepromenjeni od nastanka pre oko 4,5 milijardi godina. Na Zemlji ima već mnogo ostataka meteorita koju su pali na Zemlju, ali su uzorci sa Benua specijalni.

- Ovo je najdrevniji kamen koji nam je dostupan. Za razliku od meteora koji padnu na Zemlju i brzo ih kontaminira naša atmosfera i voda, ovi uzorci su neukaljani. Sa Benuom imamo mogućnost da analiziramo čiste uzorke jednog od najstarijih objekata u Sunčevom sistemu. Moći ćemo da otkrijemo mnogo podataka o tome šta se desilo kada je Sunčev sistem bio samo gomila prašine i gasa, kao i koji su procesi doveli do nastanka planeta i stvaranja sastojaka neophodnih za nastanak života na Zemlji – rekao je minerolog Nik Tims sa Univerziteta Kurtin u Australiji za Science Alert.

TOUCHDOWN! NASA Just Returned to Earth With The Largest Asteroid Samples Ever https://t.co/oNklIPABp6— ScienceAlert (@ScienceAlert) September 25, 2023

Zašto je asteroid Benu odabran?

Asteroid Benu, koji mnogi smatraju najopasnijim poznatim asteroidom, daje uvid u nastanak solarnog sistema jer je ostao neizmenjen milijardama godina. Proučavanje njegovih fizičkih i hemijskih osobina može da nam da naznake o formiranju planeta pre 4,5 milijardi godina.

- Kada budemo mogli da uporedimo gustinu i poroznost Benua sa uzorcima u laboratoriji, dobićemo bolju ideju o ukupnoj strukturi ovog asteroida. Količina pora u celom asteroidu u odnosu na količinu pora u samim stenama pokazaće nam koliko prostora ima između stena u asteroidu. Zahvaljujući tome bolje ćemo razumeti kako je nastao i šta ga održava – rekao je za IFLScience Bob Meki, kurator kolekcije meteorita u Vatikanskoj opservatoriji.

Mnogi naučnici širom sveta imaće mogućnost da prouče uzorak.

- Prvi uzorak koji ćemo dobiti biće mala količina prašine u maloj bočici, koju ćemo skenirati i pogledaćemo strukturu i kompoziciju te prašine. Onda ćemo uzorke staviti pod elektronski mikroskop, što će nam omogućiti mapiranje nekih elemenata. Videćemo koje elemente ima i to će nam reći u kakve minerale gledamo. Sledi rendgenska difrakcija, kojom ćemo pogledati u kristalnu strukturu. Sve to će nam dati sliku o vrsti objekta. Moći ćemo da kažemo da li su uzorci sa Benu nalik poznatim meteoritima ili su nešto potpuno drugačije – rekla je za IFLScience Sara Rasel, deo analitičkog tima misije Oziris-Rex iz Muzeja prirodne istorije u Londonu.

Foto: Tanjug/AP

Gledan iz daljine, Benu (nazvan tako po staroegipatskom bogu stvaranja) izgleda kao inertna gomila koja se kreće kroz svemir. Kategorizovan kao hrpa krhotina, Benu je težak 77,5 miliona metričkih tona i predstavlja skup stena i kamenja koje zajedno drži slaba gravitacija. Mnogi ga nazivaju najopasnijim poznatim asteroidom jer postoje procene da bi mogao da udari u Zemlju između 2175. i 2199. godine i da otpusti 1.200 megatona energije, što je 24 puta više nego energija najmoćnije nuklearne bombe. Ipak, ovaj asteroid je mnogo manji od onog čiji je udar uništio dinosauruse.

(Telegraf Nauka/Science Alert/IFLScience)