„Džejms Veb“ otkriva nove detalje čuvene supernove

Ovo je slika supernove – zvezde koja je eksplodirala – napravljena pomoću novog supersvemirskog teleskopa „Džejms Veb“.

SN1987A, kako je poznata, jedan je od najčuvenijih i najizučavanijih objekata na nebu južne hemisfere.

Preporučujemo

Kad je ta zvezda eksplodirala 1987, bila je to najbliža, najsjajnija supernova koja je viđena sa Zemlje u periodu od skoro 400 godina. I sada nam opservatorija vredna 10 milijardi dolara pokazuje dosad neviđene detalje, piše BBC.

SN1987A se nalazi samo 170.000 svetlosnih godina od nas u Velikom Magelanovom oblaku, patuljastoj galaksiji pored našeg Mlečnog puta. Astronomi su fascinirani zato što omogućava složen pogled na smrt velikih zvezda.

Niz blještavih prstenova predstavlja trake gasa i prašine koje je zvezda izbacila u raznim fazama umiranja i koje su otada pobuđene i osvetljene rastućim udarnim talasima emitovanim prilikom kolapsa i detonacije u poslednjem trenutku.

Jedan od tih prstenova je pomenuta biserna ogrlica, koja sadrži materijal izbačen, smatraju naučnici, oko 20.000 godina pre konačnog događaja.

„Veb“ nam daje dosad najjasniju sliku te ogrlice i difuznog svetla oko nje. Takođe vidi jedan ili dva biserna dodatka kojih nema na ranijim slikama od svemirskog teleskopa „Habl“.

“Možemo da vidimo nove tačke izvan prstena koji je ranije osvetljen“, kaže dr Rodžer Veson sa Kardifskog univerziteta. „Osim toga, vidimo emisiju iz molekularnog vodonika u prstenu koja nije nužno očekivana“.

Još jedna novost su polumeseci ili lukovi emisije unutar ogrlice, ali samo izvan guste središnje zone koja pomalo liči na ključaonicu. „Još ne razumemo te polumesece“, kaže dr Mikako Matsura. „Materijal bi mogao biti osvetljen nekom vrstom povratnog udara – udara koji ide nazad prema ključaonici“.

Ono što „Veb“ ne može da vidi jeste ostatak zvezde. Zakopan je negde u polju guste prašine koje predstavlja ključaonica. Тај ostatak bi trebalo da bude ekstremno kompaktan objekat sastavljen potpuno od neutronskih čestica i prečnika od samo nekoliko desetina kilometara.

Proteklih 36 godina, svaki veliki teleskop koji može da vidi SN1987A izučavao je njegov razvijajući oblik i svojstva. Centralno pitanje tih istraživanja jeste zašto se supernova pre svega desila. Astronomi misle je original bio neka vrela, relativno mlada zvezda, možda 20-30 puta masivna kao naše Sunce.

„Jedna od misterija ove zvezde jeste da je eksplodirala kad je bila plavi superdžin dok su tada sve teorije govorile da samo zvezde crveni superdžinovi mogu da eksplodiraju. Tako da je rešavanje te misterije jedan od velikih zadataka“, rekao je dr Veson.

„Izgleda da će ‘Veb’ biti operativan mnogo duže nego što je prvobitno predviđeno – možda 20 godina – i to će nam dati vrlo moćno sredstvo za dalje posmatranje SN1987A da bismo videli kako se menja“.

„Vebova“ glavna kamera, blisko infracrvena kamera (NIRCam), u kombinaciji sa 6,5m širokim primarnim ogledalom i pratećom optikom, pravi zadivljujuće snimke. Međutim, njegovo tajno oružje čini komplet spektrometara, instrumenata koji dele svetlost dolazeću iz objekata na sastavne boje. To otkriva hemiju, temperaturu, gustinu i brzinu ciljeva istraživanja.

Opservacije SN1987A putem „Vebovog“ blisko infracrvenog spektrometra biće objavljene uskoro. Očekuje se da će to sadržati dalja, uzbudljiva otkrića o ovoj izuzetnoj supernovi.

„Džejms Veb“ je zajednički projekat svemirskih agencija Sjedinjenih Država, Evrope i Kanade. Pokrenut je u decembru 2021. godine i smatra se naslednikom svemirskog teleskopa „Habl“.

(Telegraf Nauka/BBC)