Ruska Luna-25 udarila je u Mesec i prestala da postoji, ali je ostavila trag – krater prečnika 10 metara

Foto: NASA’s Goddard Space Flight Center/Arizona State University

Ruski pokušaj povratka na Mesec posle 47 godina doživeo je potpuno katastrofu kada je letelica Luna-25 „udarila u lunarnu površinu i prestala da postoji“, kako je objavio Roskosmos. Ipak, trag koji je ostavila u oblasti južnog pola, gde je pokušala sletanje dva dana pre istorijskog indijskog spuštanja modula Vikram, i te kako je vidljiv – letelica je napravila ogroman krater, piše IFLScience.

Ruska svemirska agencija procenila je da je letelica ušla u lunarnu orbitu 19. avgusta, a da je 21. pokušala neuspešno sletanje. Američka svemirska agencija NASA nakon toga je pokrenula svoj Lunarni izviđački orbiter (LRO) i snimila prostor na kome je pala Luna-25 otkrivši da je nastao novi krater prečnika oko 10 metara unutar kratera Pontekulan G prečnika 400 kilometara.

Preporučujemo

- Najnovije slike pre pada su nastale u junu 2022, što znači da je nastao posle tog trenutka. Kako je krater blizu objavljenog mesta planiranog za sletanje, tim LRO zaključio je da je to posledica ruske misije pre nego prirodna pojava – saopštila je NASA.

Međunarodna astronomska unija trenutno smatra da postoji 9.137 kratera na mesecu, ali su podaci kineskog lunarnog orbitera Čange pokazali da je prava brojka mnogo veća – najmanje 130.000.

Luna-25 samo je deo otpada koji su napravili ljudi, a koji je završio na Mesecu. Pretpostavlja se da ima oko 200 tona tog otpada, koji čine ostaci letelica, raketa, više od 100 kesa ljudskog izmeta, šest američkih zastava, Biblija i nekoliko loptica za golf.

Foto: Tanjug/AP

Jurij Borisov, šef Roskosmosa, rekao je da je do pada Lune-25 najverovatnije došlo jer komanda nije uspela da isključi motor za manevrisanje tokom sletanja. Kako je rekao, radio je 127 sekundi umesto planiranih 87, što je dovelo do udara u površinu.

Mnogi smatraju da je Rusija požurila sa misijom kako bi prestigla Indiju, ali da jednostavno nisu imali sreće. Indija je 23. avgusta postala prva zemlja koja je bezbedno spustila letelicu na južni pol Meseca, a četvrta zemlja koja je spustila letelicu na lunarnu površinu, nakon SSSR, SAD i Kine.

(Telegraf Nauka/IFLScience)