Misterija heksagona na Marsu: Novi dokaz o okruženju pogodnom za nastanak života

Naučnici su otkrili fosilne dokaze o cikličnoj klimi na Marsu, sa vlažnim i suvim godišnjim dobima poput onih na Zemlji. Ovo okruženje, u kome su jednostavni organski molekuli već otkriveni, možda je obezbedilo idealne uslove za formiranje složenih organskih jedinjenja, piše SciTechDaily. Rad otvara nove izglede za istraživanje procesa u osnovi nastanka života, od kojih na Zemlji nema tragova.

Površina Marsa, za razliku od Zemljine, ne obnavlja se stalnim tektonskim pomeranjem ploča, što je rezultiralo očuvanjem masivnih terena, izvanrednih po svom obilju u fosilnim rekama i jezerima koji datiraju milijardama godina unazad.

Preporučujemo

Nasin rover Kjuriositi je robot veličine automobila koji istražuje krater Gejl na Marsu otkako je sleteo 6. avgusta 2012. godine. U okviru Nasine misije MSL primarni cilj Kjuriositija je da utvrdi da li je Mars ikada imao prave uslove za život. U tom cilju, opremljen je raznim instrumentima koji mu omogućavaju da sprovodi naučna istraživanja površine Marsa.

Mastcam je vitalni instrument na roveru Kjuriositi i igra ključnu ulogu u istraživanju i analizi geoloških karakteristika Marsa. Sastoji se od dva sistema kamera postavljenih na „jarbol” ili „glavu” rovera, što mu daje dobru tačku za snimanje slika marsovskog terena. ChemCam je skup instrumenata za daljinsko ispitivanje, uključujući kameru, laser i spektrometar, koji se koriste za istraživanje hemije stena i tla na Marsu. Zajedno, instrumenti Mastcam i ChemCam obezbeđuju detaljno vizuelno i hemijsko razumevanje terena na Marsu, omogućavajući naučnicima da proučavaju geologiju planete i potencijalnu nastanjivost sa neuporedivom dubinom i preciznošću.

Nasin Kjuriositi, prvi rover koji je istraživao takve ostatke, već je otkrio prisustvo jednostavnih organskih molekula. Ovi molekuli se mogu formirati i geološkim i biološkim procesima.

Koristeći podatke Nasinog rovera Kjuriositi naučnici su otkrili obrasce na Marsu koji pružaju dokaze o cikličnoj klimi sličnoj onoj na Zemlji. Ovo veliko otkriće otvara nove izglede za istraživanje porekla života.

Rezultati studije, koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Tuluz III – Pol Sabati i Univerziteta Klod Bernar Lion 1, uz učešće CNES-a, objavljeni su u časopisu Nature.

Prema hipotezi naučnika, da bi se razvio primitivan oblik života potrebni su uslovi okoline pogodne za spontanu organizaciju jednostavnih organskih molekula u složena organska jedinjenja. Takvi uslovi su upravo ono što je nedavno otkrio istraživački tim sa Instituta za istraživanja astrofizike i planetologije Univerziteta Tuluz III i Laboratorije za geologiju, zemlju, planete, okruženje Univerziteta Klod Bernar u Lionu, zajedno sa svojim američkim i kanadskim kolegama.

Koristeći instrumente Mastcam i ChemCam na Kjuriositiju, otkrili su naslage soli koje formiraju heksagonalni obrazac u sedimentnim slojevima koji datiraju od pre 3,8 do 3,6 milijardi godina. Slično heksagonima uočenim u kopnenim basenima koji se sezonski isušuju, oni su prvi fosilni dokaz održive, ciklične, pravilne marsovske klime sa suvim i vlažnim godišnjim dobima. Dopuštajući da molekuli više puta interaguju u različitim koncentracijama, nezavisni laboratorijski eksperimenti su pokazali da ova vrsta okruženja pruža idealne uslove za formiranje složenih prekursora i sastavnih jedinjenja života, kao što je RNK.

Nova zapažanja trebalo bi da omoguće naučnicima da iznova pogledaju slike koje su već identifikovale brojne terene sličnog sastava. Oni sada znaju gde da traže tragove prirodnih procesa koji su doveli do života za koje nemamo dokaze na Zemlji.

(Telegraf Nauka/SciTechDaily)