„Dvolična“ zvezda sa helijumskom i vodoničnom stranom zbunjuje naučnike

Astronomi su otkrili zvezdu sa dva lica i zbunjeni su njenim bizarnim izgledom.

Preporučujemo

Čini se da taj beli patuljak ima jednu stranu sastavljenu skoro potpuno od vodonika i drugu stranu sačinjenu od helijuma. To je prvi put da su astronomi otkrili neku usamljenu zvezdu koja izgleda kao da je spontano razvila dva vrlo različita lica, piše Guardian.

„Površina tog belog patuljka potpuno se menja od jedne strane do druge“, kaže Ilarija Čajaco, astrofizičar iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Kaltek), lider pojekta. „Kad pokažem opservacije ljudima, oni su zapanjeni“.

To telo, više od 1.000 svetlosnih godina daleko u sazvežđu Labud, dobilo je nadimak Janus, po rimskom bogu tranzicije sa dva lica, iako je njegovo zvanično naučno ime ZTF J203349.8+322901.1. Otkrio ga je Instrument za tranzijente Cviki, koji skenira nebo svake noći iz Kaltekove opservatorije Palomar u blizini San Dijega.

U potrazi za belim patuljcima, jedan kandidat se isticao zvog svojih brzih promena jačine svetlosti. Dalje opservacije su pokazale da se Janus okreće oko svoje ose svakih 15 minuta. Spektrometrijska merenja, koja prikazuju hemijsku identifikaciju neke zvezde, pokazala su da jedna strana tog tela sadrži skoro u potpunosti vodonik, a druga skoro potpuno helijum.

Viđene iz blizine, obe strane zvezde bile bi plavkaste po boji i slične jačine sjaja, ali bi helijumska strana imala granulast izgled kao naše Sunce, dok bi vodonična strana izgledala glatko.

Dvostranu prirodu te zvezde je teško objasniti pošto je njena spoljašnjost napravljena od vrtložnog gasa. „Teško je da se bilo šta razdvoji“, kaže Čajaco.

Jedno objašnjenje je da Janus možda prolazi kroz retku tranziciju čije dešavanje je predviđeno za tok evolucije belog patuljka.

Beli patuljci su krčkajući ostaci zvezda koje su nekad bile kao naše Sunce. Dok zvezde stare, one se nadimaju u crvene džinove. Na kraju, mekani spoljni materijal bude odbačen i jezgro se sažima u gustog, vrelog patuljka sa masom kao otprilike naše Sunce, dok je veličine kao Zemlja.

Snažno gravitaciono polje te zvezde čini da teži elementi potonu u središte, a lakši elementi plutaju, stvarajući dvoslojnu atmosferu od helijuma ispod i tankog sloja vodonika (najlakšeg elementa) iznad. Kad se zvezda ohladi ispod 30.000 stepeni, deblji helijumski sloj počinje da se penuša, što dovodi do uključivanja spoljnog vodoničnog sloja, njegovog razređivanja i nestajanja.

„Neki, ali ne svi, beli patuljci prolaze kroz tranziciju vodonik-helijum dominacije na svojoj površini“, kaže Čajaco. „Možda smo uhvatili jednog takvog belog patuljka na delu“.

Ako je tako, naučnici veruju da bi asimetrično magnetno polje moglo uzrokovati da se tranzicija odvija neravnomerno. „Ako je magnetno polje jače na jednoj strani, moglo bi ograničavati konvekciju (penušanje u helijumskom sloju). Na drugoj strani, konvekcija možda preovladava, pa je vodonični sloj izgubljen“.

(Telegraf Nauka/Guardian)